Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

по вишој цени од цене ко ja се може добити у часу кад би требало извршити куповину ради: покрйКа, као и онда када jy je по доспелости испоруке, а пре часа кад je требало извршити куповину ради покрића; могао продати по таквој вишој цени, итд. У свим тим случајевима уговору верна странка моћи he се позвати на процену на бази искоришћења ма да je виша од процене на бази покрића. Док je правило о избору јевтинијег начина израчунавања штете ошпте прихваћено у случају да процена штете на бази искоришћења даје виши износ од процене штете на бази покрића, тако да се говори о дужности покрића (од које, наравно, има изузетака), дотле je спорно да ли то правило важи и у обратном случају када je процена штете на бази покрића виша од процене, штете на бази искоришћења. Неспорно je да се уговору верна странка може тада позвати на ову другу процену, Али спорно je да ли тада постоји и дужност процене на бази искоришћења, Случајеви у којима je процеиГГ на оази искоришћења нижа биће ретки, али ипак могу наступили, например, када je вероватно да би купац робу, да му je на време испоручена, продао, у међувремену између доспелости испоруке и часа меродавног за обрачун на бази куповине у цшьу покрића, по цени ко ja додуше премашује уговорену цену али je .нижа од тржишне цене у поменутом меродавном часу. Исти случај имамо када je купац робу join пре доспелости продао даље по цени ко ja лежи између уговорено цене и поменуте тржишне цене. Може ли продавац у таквим случајевима приговорити да je штета коју купац трпи што робу није продао, односно што ни je реализовао ранију продају мања од штете израчунате на бази цене покрића? Владајуће мишљење оспорава тај приговор дужнику, тј. сматра да уговору верна странка има безусловно право на штету процеььену на бази покрића, дакле, и онда када je штета процењена на бази искоришћења -мања. У области аустријског грађанског права позива се то мишљење на § 1332 који даје оштећеној страни безусловно право на накнаду „по обичној вредности коју je стзар имала у доба кад je била оштећена”. Међутим, овај пропис односи се на случај оштећења ствари, дакле на накнаду штете ex delicio, а не на отштету на основу прекршаја постојеће облигационе дужности. Пошто, пак, сматрамо да у том случају нема места ширења прописа § 1332 путем аналогије, не видимо разлог који би искључивао примену чл. 232 и на случај у ком би процена на основу искоришћења била нижа од процене на основу покрића. Међутим, ако уговору верна странка било у ком случају процени своју штету на начин који je у супротности са принципом ' ублажења Јцтете садржаним у чл. 232, то има само ту последицу разлику_између тако непрописно израчунате "штете и прописно израчунате сноси сама '■ Српског rpâÇâHCKÔr - законика, чл. 92 Римског пројекта). На крају треба поменути да ће бити случајева у којима he ce штета моћи израчунати само на бази искоришћења, например, по

47

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕИСПУНЬЕКЬА УГОВОРА