Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДУМИРАЊЕ ПРАВА

старијих мушкараца (Аустралија) или тајним удружењима (Западна Африка, Индонезија, Полинезија, Миланезија, Сјеверна Америка). Нека су од њих као што je удружење Suque на Новим Хебридима лроизвод класнога раслојавања становништва тих отока, јер у гьему појединци имају то већи утјецај, што су богатији. Скупштине не доносе прописе, којих бй се припадници тога ■рода морали придржавати. Родови живе према својим обичајима, који су по правилу праћени религиозним санкцијама. Нестајању •старих обичаја и поставку нових извор су промјене у материјалним увјетима живота. Те промјене намећу нове облике понашања што их се мора ј у придржавати сви припадници рода, захваљујући ауторитету врачева и старијих људи, који им дају обавезну форму попраћујући их религиозним облицима принуде. Утврђивање обичајних прописа у вези са конкретним случајевима њихова кршења зато, да се одреде санкције, које ће се примјееити на починитеља кажњивога дјела врши, по правилу, вијеће старијих мушкараца заједно са главаром. Они су овлаштени да просуде случај и да на темељу обичаја донесу рјешење. Будући да на том степену развитка не постоје кодификације обичаја, већ je за одређивање обичаја мјеродаван начин живота тога рода и памћење старих људи (17), на одлуке у појединим случајевима утјецали су субјективни потицаји код појединих стараца. Слиједећи конкретне интересе своје трупе, они би ce опредељивали за такве обичаје, којих je санкција у конкретном случају боље одговарала интересу читана рода или само њихове трупе унутар рода, ако je већ раслојавање тако далеко допрло, да je таква трупа већ имала своје посебне интересе. Контролирати начин примјене прописа није могао нитко. По правилу су чувари обичаја старци заједно са врачевима. На темељу својега повлаштенога положаја и ауторитета, што га уживају, они сами одређују, што све представља обичај и које санкције посте je за њихово кршење. Посредно врше свој утјецај на судовање тајна удружења, јер су старији људи чланови вијећа редовито припадници највиших њихових стелена, те доносе одлуке сутласно њиховим интересима (18). Према томе вијећа, састављена од старијих мушкараца, поглавице и врачеви у првобитној заједници одређују какви оби-

(17) Усп. увод у Веприначки закон. Онђе стоји, да су се год. 1507 у Вепринцу налазили стари л,уди, који су запамтили предају, стару сто година; „Од лет сто бе жупан Цохил, 2. жупан Брнко, ки памети лет 90, 3. жупан Братковић, ки памети лет то, 4. жупан Фабић, ки памети лет 80”. (F. Rački, V. Jaglć, I, Cmčić: Statuta lingua croatica conscripta, Zagreb, 1890, стр. 211). Сурадгьа тих стараца била je потребна приликом кодификације обичаја, који су тада важили међу становништвом Веприначке опћине.

(18) Криво би се просудило овакву ситуацију тврдњом да се ради о одразу класне подјеле. Судска надлежност старијих људи има свој коријен у природној подјели рада: старији мушкарци не могу радити у производњи зато, што су физички слабији те се стога баве организационим пословима. Осим тога, не сачишавају судска вијећа сви старији мушкарци, већ само они, који су зато одређени од стране скупштине, која их може, према потреби, опозвати. A није риједак случај, да се убија врача, ако припадници његова рода сматрају да његова активност њима као цјелини доноси штету.