Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

36

АНАЛИ правног факултета

чаји постоје те им дају према приликама онакву интерпретацију, која одговара интересима неке друштвене групе у племену, којој они сами припадају. А народне скупштине само одобравају или одбијају приједлоге, које се пред њих постављају. На тај начин, функција одређиваша друштвених норма понашања припада мањем броју људи. To je почетак процеса, y којему he ce функдија одређивања друштвених норма, ко ja he у држави имати назив законодавне, све више одвајати од становништва и добивати хетерономни характер (19). Опћенито узевши, то значи, да у првобитној заједници нема разлике између законодавне и судске функције, јер исти органи врше их обје; они одређују да ли уопће постоји неки обичај, какав je то обичај у крепости, које санкције ваља примјенити на кажьиво дело. И то на темељу усмене предаје, које су старци и врачи најауторитативнији чувари. Ако узмемо у обзир, да у том поступку активно учествује и поглавица, који врши управне функције, онда поста je очито, да се поједине функције законодавна, управна и судска нису још издиференцирале, jep их не врше посебни органи у својој искључивој надлежности. Улога скупштине родова и племена углавном се сводила на то, да прихваћа или одбија приједлоге, које су joj стављали поглавице и вијећа стараца. Такво одређивање прописа, које ваља примјенити у конкретним случајевима, представљало je важну функцију у почецима државних* организација. Староримски je краљ у исто вријеме био и ,управни и судски орган, a одређиваше прописа, који се морају примјенити на конкретне случајеве, улазило je у надлежност понтифекса (20) и аутура, тј. свећеника. Док су понтифекси тумачили и одређивали обичаје, обухваћене у ius civile, аутури су заправо били крал>еви савјетници при иЗдавању прописа, који се односе на јавно право. Краљеви су били највиши управни чиновници, они су били носиоци imperium- a, тј. суверене власти, предсједавали су сједницама сената, сазивали су народне скушптине и били су врховни суци (21), За републике су гьихове функције преузели претори. У IV стољећу била je установлена функција praetor- а urbanus-а, а досадашњи претори одсада имају назив конзула. Нови претор добио je у надлежност градску управу, парнично судовање и одређивање правних прописа, који he се примјенити у парницама. Он je замјењивао конзуле у самом граду Риму те je за гьихове отсутности вршио све шихове функдије, изузевши руковођеше изборима. Од законодавно-судских су функција конзуяи задржали ванпарнични поступак адопције, еманципације и манумисије (22). У 111 стољећу пр. н. е. од praetor- a urbanus- a одвојио се praetor peregrimis, који уређује y споровима између римских грађана и странаца. Као законодавци

(19) В. Perić: Autonomija i heteronomlja u pravu, sSagreb, 1955 (disertaclja). (20) Множина,

(21) E. Pais: Storia dl Roma, Rim, 1927, sv. 111., str. 554. (22) P. Bonfante: Storia di Diritto Romano, Milano, 1923, sv. I, str. 124.