Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИСКОРИШЋАВАЊЕ ПРОСТОРА ИЗВАН ВАЗДУШНОГ ОМОТАЧА

99

није саопштено што би указивало на правне KapaKxepiiicxHKe које 6н нх разликовале. Може ce, схога, очекивахи да he бити хако -нс космичким просхором. Посматран као целина, просхор изнад ваздушног омохача земље нзазвао je .дискусију, која још увек храје, општим пихањем о хоме да ли прехсхавља res nullius или res communis omnium. Ппхање je значајно, као шхо ce одмах може уочихи, кахо због слободе крехања y просхору, хако и због разних схварних и других привахних, a посебно јавних. права која ce могу посхавихи y њему, или поводом њега. У најмању руку, схвахање о res communis omnium није досада нигде негирано, a бране га y »овије време највише правника из ових крајева свеха. Тим поводом, може ce примехити да није саовим сигурно да ова општа аналогија, нарочихо y вези с просхорима мора или ваздуха, и.ма своје п-охпуно оправдање. Као и кад су y пихању сооменуха два просхора, државе y међусобиим односима, још увек, чврсхо су руковођене крихеријумом сувереносхи, при разграничењима својих овлашћеша шхо ce хиче херихоријалне надлежности. Тај крихеријум има нарочихо наглашен аспекх безбедности оваке поједине земље. Отуда нова дискусија, развијена и y ваздухопловном праву, о „хрећој димензији" просхирања сувереносхи, која, по једнима, верхикално иде y бесконачносх, по другима, негде мора имати граница, a no трећвма има хзв. функционално или динамичко дејсхво, хј. свуда, и y свим висинама, иокључује опасносх од ухрожавања безбедносхи одређене државе. У почехку, слично исхорији ваздухопловног права, највише je било присхалица другог схвахања. Данас, међутим, отворено ce истичу к прво и треће (15). Следсхвено, саобраћајни пух y просхор посхаје двосхруко сложен правни инсхихух. С једне схране, хај инсхитух завкси од прехходног одређивања правног положаја самог просхора; с друге, зависнће од режима који ће владахи y њему. У сваком случају, како ce из изложеног може примехити, хешко ce може рећи да ће слобода крехања y просхору бихи схваћена као апсолухно право- To ce може рећи и за карактеристике правиог инсхихуха саобраћајног пуха y просхор. Напред je указано да ce саобраћајна средсхва за крехање y просхору техничжи разликују на групу хзв. вешхачких земљиних сахелита, и на групу ракеха. Ипак, разлике међу њима нису само по врсхи консхрукције. Средсхва за крехање y просхору ce могу разликовахи и по величини расхојања које савлађују и врсти пухање, шхо условљава ефекх шиховог учинка и, следсхвено, врсхе исхраживања и искоришћавања просхора. Најзад, ху ce убрајају и посхројења која омогућавају крехање лехилица и прихвахање њихових резулхаха. Најсхарији облик лехилица y просхор чине хзв. исхраживачке ракехе. Оне ce упохребљавају за исхраживање хзв, више, горње, ахмосфере. Има их неколико врсха, углавном, према домеху крехања: почев од 10 км., неке досхижу виоину стохинама, a неке и хиљадама киломехара. Главна им je каракхеристика да не достижу висину већу од једног земљиног

(15) Многи правници истицали су прелете сателита вршене y току мепународне геофизичке године као преседан и доказивали да je слобода кретања простором над атмосфером поетала обичајним правом. Међутим, убрзо су дошле многе ограде од оваквог схватања, како службене тако и неслужбене. Позната je y том смиелу изјава Претседника Де Гола Претседнику Хрушчову на завршетку неуспеле Конференције на највишем шгвоу.