Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

то јавно или прећутно одмах учињенр, истакнуто je опште мишљење да активност y далеким просторима изван ваздушног омотача земље може бити само мирољубива. To je била несумњиво корисна констатација. Али je и без ње, још y почетку расправљања о _овој материји, постало јасно да кретања y простору могу имати два вида, мирољубиво и немирољубиво, уз одговарајуће прегруписавање друштвених односа које изазивају, y ратно враво и право y доба мира. Овај, пак, закључак, који ce може применити и «а друге активности y друштву, као и тамо, једном више показује да новонастали односи имају већ своје место y домеку права, a да стога оно треба о свему и да каже своју реч, Али, y истом реду ндеја, ово истовремено указује и на тежину правних питања која ce већ постављају, или jle ce пре или касније поставити, углавном поводом садржине појмова „мирољубнвог" и „немирољубивог“ коришћења могућности кретања y простор, као што je то y случају сваког таквог понашања y друштву уопште (12). Под претпоставком да je овде y питању мирољубиво кретање y простору, његово истраживање и искоришђавање, y смислу како ова активност може бити нормално схваћена y правној науци, из објавл>ених материјала и Јшшљења правника може ce констатовати опште уверење да je y овој материји, y суштини, реч о једној новој врсти саобраћаја. Данас познати елементи ове акгивности то потв!рђују, и то су: саобраћајни пут y простор, саобраћајно средство за кретање y дростор и друштвени односи поводом једног и другог. Акгивност би могла бити јасно описана изразима: пловидба y оростор, истраживање и искоршпћавање простора. Следствено, правна област која би проучавала новонастале односе, као и свака друга правна грана, имала би овој посебни предмет и личности y њему заинтересоване. Саобраћајни пут y простор, разумљиво, ни физички нн правно није дефинитивно одређен правни институт. Што ce тиче правних проблема који ту стварају тепжоће, н који ce од отпочињата читаве дискусије живо разматрају, треба подвући истакнуто претходно и основно питање статуса самог простора изван земље, чији ce део искоришћава као пут летилица. Истичу ce три његове врсте; простор непооредно изван ваздушног омотача земле, тзв. ннтерпланетарни простор, y оквиру нашег сунчевог система и тзв. интеркосмичкн простор, других галаксија, Простор непосредно изван ваздушног омотача земље, као што je познато, дао je места знатном броју летилица које већ служе истраживачким сврхама и сврхама искоришћавања (13). Интерпланетарни простор добрнм делом je престао да буде y фази техничког проучавања (14). Није још ништа публиковано по питању космичког простора. Говорећи уопште, између прва два простора и кретања y њима, ништа

(12) Врло изразита мишљења о томе могу ce наћи y чланцима: Myres S. McDougal and Florentine P. Feliciano: Legal Regulation of Resort to International Coercion; Aggression and Self-Defense in Policy Perspective, ~The Yale Law Journal”, No 6/1959; Leymour W. Würfel: Space Law Is There Any: ~The North Carolina Law Review”, No 3/1959. (12) Врло изразита мишљења o томе могу ce наћи y чланцима: Myres и јуна 1960, брзином од 26.000 км/час, достигле су раздаљину од 12.500 километара. Совјетски космички брод. тежак 4.540 килограма, истовремено кружи око земље на висини од 320 километара. Само инструменти на овом броду су тешки неких 1.477 килограма. To je, као што je саопштено, последша проба пред лет човека y свемир. (14) Саопштено je да САД и СССР тренирају специјалне екипе л>уди, астронаута, који ће летети васионским бродовима.' После Меседа, засада су циљ обеју држава Марс и Венера, али претходно без посаде.