Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

142

су њему одани, Никола Станковић кнез y нахији београдској, одговарајући кнезу Милошу на упућен му позив, пише: „Ja ћу> кад другу вашу заповест Примим да пођемо y Крагујавац, само оне кметове no београдокој нахији одабрати, код кои су ваше заповести свагда y великој почитанији и признанију бивале и непрестано бивају, кои никаква лицемерја нису показали, кои су прави љубитељи мира и истини хранитељи благостојаниа како В. Сијателства и ваше фамвлије, тако и целога нашега Народа. [. . .] Намерио сам њима неколико речи о вер-ности и привержености к вама о сохранениу мира и отуда произлазећеи ползи и похвали српокога рода, проговорити и поучити [. . .]" (45). Из наведених докумената може ce закључити да народ није бирао кметове на локалнвм скупштинама као своје депутате; него су их старешине одабирале водећи при том рачуна о привржености кметова Милошу и његовом режиму. Изгледа да je број кметова ксје су нахије слале на скупштине зависио и од важности скупштине, тј. од питања која су разматрана на скупштини. У поменутом периоду, осим кметова, на скупштине су позивана и друга лица, y првом реду нахиски и кнежински кнезови као и свештена лица; број свештених лица зависио je од питања о којима ce расправљало на скупштини. Ако je скупштина расправљала питања која су ce директно односила на цркву и свештенство, онда je њихов број био велики (46). Уколико ce пак на скупштини расправљало о неким другим питањима y којима црква није била непосредно заинтересована, онда je број свештештка био мали. Кнез Милош упућивао je директне позиве највишим црквеним поглавари.ма обично назначујући колико свештеника могу повести. 3. Период од 1825—1830 врло je значајан за даљи развој скупштине. Потребно je напоменути да je Милош после Ђакове -буне био принуђен да изиђе y сусрет неким народним захтевима који су y току буне били изнети, и да учини извесне олакшице народу, јер ce бојао даљег заоштравања н незадово.вства које je латентао постојало y народу. Имајући то у виду, Милош je смањио висину пореза који je разрезиван на вахије. Ослободио je велики број лица од пореза; број ослобођених лица кретао ce близу 3.000. што уједно претставл.а највећи број ослобођених лида од пореза y току једне годнне за читав период прве Милошеве владе, Према злоупотребама старешина заузет je знатно оштрији курс, па су народне жалбе против старешвна савесно испигиване. На тој линији задовољавања народких захтева чини _нам ce да треба схватити и одлуку да ce депутати за скупштину бирају. Прва таква скупштина са изабраним депутатима одржана je 27 маја 1825. To je уједно и прва скупштина y историји Србије с изабраним депутатима. Свака нахија према својој величини, бирала je на нахиским скулштинама одређени број народннх депутага. Тим поводом кнезови нахије смедеревске пишу кнезу Милошу, шаљући му списак изабраних депутата: „По височајшему изволе-

<45) ДА HPC, Београдска нахија, KK/IV-473. (46) Скупштина y Крагујевцу децембра 1822 донела je одлуку о архијерејском данку и одлуку о оснивању конзисторије свештеничког суда y Крагујевцу. Због тога je на овој скупштини ггрисуствовао знатан број свештених лица архимандрита, итумана, протојереја и друглх главних свештешlка (Бук Карацић: Грађа, 194 7).