Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ

141

Састав скупштина за време прве владе Милоша Обреновића y великој мери je уоловљен унутрашњим развитком српске државе, нарочито односима снага између кнеза Милоша и старешинске опозиције, односно кнеза Милоша и народних маса. Имајући ово y виду, састав скупштина од 1815—1839 можемо да посмапрамо жроз неколико периода. 1. У првом перноду развоја српске државе од 1815—1820, када унутрашње прилвке Србије нису биле сређене a њен међународни ооложај био нестабилан Ј састав скупштина није био регулисан. У овом периоду углавном су одржаваае скупштине о Ђурђеву дне и о Митрову дне. Овим скупштннама најчешће су присуствовали нахиски и кнежински кнезови (41). Међутвм, ако ce на овим скупштинама решавало и о другим важннм питањима онда су присуствовала и свештена лица, трговци, и други угледнији л>уди које je кнез Милош позивао (42). Број учесника на скупштинама y овом периоду није био одређен, a долазила су оамо лица која je кнез Милош позивао посебним п-озивима. 2. ■ — У периоду од 1820—1825 одржан je знатан број скупштина. Поред редовних скупштииа често су одржаване и велике скупштине. Почев од 1820, одређизан je број кметова — учеоника скупштина по нахијама. У позивима које je упућивао нахиским кнезовима, кнез Мплош je одређивао број кметова које ће нахије послати на скупштину. На велику скупштину y Остружници 1820 свака нахија послала je одређени број кметова према величини нахије. Тако je ваљевска нахија послала 20 кметова, шабачка 20, соколска 10 кметова итд. На каснијим скупштинама све до Мајске окупштине 1825, нахије су слале одрејјени број кметова. У скупштинском позиву који je Милош Обреновић упутио М. Здравковићу 1823, између осталог, стоји: „Будући пак да ће ce на овој скупштини и о церковни уредби разговор водити то за нуждно судио сам на -ово собрание позвати и све протопресвитере од Нахија са неколико отмени свешћеника и по три кмета отабрана од Нахие [...]' (43). На фебруарској скупштини 1825 такође су нахије послале одређени број кметова. Кнез Милош тим поводом пише Милосаву Здравковићу; ~[...] препоручуем вама да вн кнеже Милосаве на назначено време овди ce нађете, и да поведете са собом од свакога села no два или по три најотабранија кмета, којим народ добро поверение има; к тому протопопе и намеснике њиове, и од вароши по неколико одабраних људи" (44). После Ђакове буне која je y великој мери ослабила Милошеву власт и постојеће унутрашње сукобе још више заоштрила, кнез Милош je морао добро да пази које људе ће звати «а скупштину, na je изгледа y позивима које je слао нахиским старешинама скретао пажњу да ce пошаљу сама кметови који

(41) Да су нахиски кнезови најчешће присуствовали редевнлм скупштинама на којима ce разрезивао порез видимо и из писама које je упутио Георгије Попавић кнезу Милошу почетком октобра 1818: ~3а добро налазимо, сад о Митрову-ндну кад на скупштину пођете наредбу учините нека остали обор кнезови на шест дана после вас овде доћу, из узрока што оу многи Турцк y мисли, да ce наступајуће пол Године ни порез разрезивати неће, и тако да ових 6 дана док кнезови не би приспели, могли би што поважнкје совершити овде (Државии архив НРС, KK/II 44). (42) Ha адреси кају je скугаптина упутила кнезу Милошу 6 новембра 1817 налазе ce потписи београдског и ужичког митрополита, три архимандрита и 21 нахиског кнеза („Споменик СКА”, књ. XXXI, 1898, 154 —156). (43) Државни архив НРС, ЗМП, Крагујевац, 2 мај 1823. (44) ДА НРС, ЗМП, Крагујевац, 16 јануара 1825.