Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

145

ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ

органа власти. Међутим, дотадашње отсуство писаних правних прописа о скупштини не значи да ce о њој као органу власти није дотле расправл>ало; штавише, y свим уставним пројектима, почев од 1820, скупштина je била редовно предвиђана као орган власти. Милошев уставни пројект из 1820 помиње скупштину као централни орган власти, поред Кнеза и Совјета (57). У примедбама које je дао на нацрт хатишерифа од 1830, Милош ce залагао за народну скупштину, супротстављајући скупштину Совјету и тражећи да скупшвина доноси законе и буде заштитник народа од кнежевих и саветских злоупотреба (58). И по вацрту устава Боа-ле Конта из 1834 скушптина je била предвиђена као орган власти (59), Најзад, Сретењоки устав од 1835 предвиђа скупштину као орган власти, регулише њен иоложај, унутрашњу оргаиизацију ; састав, надлежност, однос ирема осталим централним органима власти и др. Мада број одр.-каних скупштина y овом периоду није велики (одржано je свега 3—4 скупштине, сд којих су најзначајније: фебруарока скупштина y Крагујевцу 1834 на којој je прочитан хатишериф од 1833, и Сретењска скупштина 1835 која je донела Сретењски Устав), значајно je да су скупштине и даље задржале претставнички карактер. На Крагујевачкој скупштини фебруара 1834, свака нахија била je заступљена с одређеним бројем кметова, с једним или двојицом чланова нахиских судова; с извесним бројем капетана према величини нахије, члановима нарсдног суда y Крагујевцу. Поред ових нахиских депутата, Милош je позвао « известан број црквених поглавара и своје блиске сараднике. Скупштини je присуствовало 289 претставника из нахија; од тога су 218 њих бил« кметови. Ако овоме додамо и напред поменута лица која je кнез Милош позвао, онда ce може сматрати да je скупштини присуствовало укупно преко 300 пославика (60). Очигледно je да je број учесника прилично смањен y односу на претходну скупштину из 1830. Зато je Милош y својој беседи сматрао за потребно да објасни депутатима због чега je дошло до смањења броја посланика: „Ja сам рад био говорио je Милош a и важност садашњи опстојатељства захтевала je, да ce десет пута више народа на скупштину ову сазове. Но једно устрашило ме ово зимње доба, да смо ce сада сви на једну гомилу скупили, гди би оволики лежали? A друго сбог оскудности лањске годане y сену, чим би онолико «оња приранили на коима би Народ морао на скупштину доћи, и зато сдложио сам главну и велику скупштину до Ђурђева дне ове године [...]" (61). Разлози које je Милош навео не изгледају убедљиви. Уствари, много су важнији разлози спречавали Милоша да сазове већу скупштину е изабраним депутатима, јер je на тој и претстојећим скупштинама требало спровести адредбе хатишерифа од 1830 и 1833 о унутрашњој управи земље које би y извесној мери ограаичиле Милошеву власт. После Милетине буне 1835 сазвана je скупштина којој су присуствовали изабрани народни депутат.и. Сретењска скупштина

(57) Јаша Продановић: Уставни развитак и уставне борбе y Србији, Београд, 1936, 25. (Ј8) Исто, 35. (59) Исто, 42. (60) Документ о броју учесника по нахијама објављен ј-е y ..Новинама Србским“ од 3 фебруара, 1834, Но. 5, додатак. (61) ДА НРС, Вариа, KK/XI 91.