Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

припремана je и пре Милетине буне. Већ новембра 1834, народни суд y договару с кнезом Милошем, упутио je великим сердарима циркуларно упутство по к-олико ће ce депутата бирати y селима и варошима. Сердарство подунавско требало je да изабере укупно 126 посланика. Од тог броја окружје пожаревачко 44 депутата; окружје смедеревско 40; окружје београдско 20 и окружје крагујевачко 22 депугата. Депутати су бирани по капетанијама односно тто варошима и селима која су улазила y састав капетаније (62). У примедби овог циркулара стоји да ce и из села која нису назначена y списку такође бира по један депутат, што je повећавало укупан број депутата (63). Међутим, с друге стране, из једног села ce није мопло бирати више од три депутата, без -обзира на величину села (64). Ако ce узме да je y просеку свако сердарство слало по 150 изабраних депутата онда je из 5 сердарства било преко 700 народних депутата. Поред ових посланика, на скупштини су такође присуствовала и лица позвана од кнеза Милоша. Изгледа да Милошу није била tio вољи сволико бројна скупштина; зато он y својој скупштинокој беседи гаредлаже да ce између депутата изаберу „најразумнија и најодабранија лица [. . .] «ои ће о трошку послатеља свои, на сваку скупштину долазити, рачуне прегледати и Народу јављати ји“ (65). Смањење броја депутата Милсш je правдао великим трошковима и немогућношћу да ce толики број депутата састаје сваке године. По свој прилиди Милбшев став да ce на будућим скупштинама смањи бирани број депутата нмао je одраза и на смањење броја п&сланика скупштине коју предвиђа Сретењски устав. Познато je да je Сретењски устав предвидео скупштину од 100 посланика који би били бирани по окрузима. Није тешко да je на свим ранијим скупштинама присуствовао знатно већи број изабраних депутата. Одредбе овог Устава о броју посланика нису имале утицаја на већ постојећу праксу да ce вејш број учеснвка скупштине бира од народа. 5. Иако Устав од 1835 није остао на снази дуже од два месеца, он je био значајан фактор y даљем ограничавању Милошеве апсолутне власти. Опозиција, охрабрена успесима y Милетиној буни, настојала je да стварно ограничи Милошеву власт и да на неки начин реализује извесне одредбе Сретењског устава. На скупштинама које су одржаване y овом периоду (међу њима најзначајније су Спасовска скупштина одржана маја 1837 y Крагујевцу и фебруарска скупштша 1839 y Београду) донето je неколико важних одлука које су имале корена y Уставу од 1835. Но, и поред тога, народ je био незадовољан Милошевом управом и постојећим стањем y земљи. Плашећн ce бунтовног расположења народних маса, Милош je ретко сазивао скупшпгне. У поменутом периоду одржане су само трн скушптине. Што ce тиче избора посланика за скупштину, неких битних измена y односу на претходни период није било, мада да ce осећа већи притнсак кнеза Милоша приликом избора депутата. И дал>е ce избор посланика вршио по окрузима. Народни депутатн бирани су на локалним скупштинама y прису-

(62) Например, y окружје пожаревачко улазиле су следеће капетаније: Моравска која je бирала 12 деттутата; Млавска 12; Рамска 6; Пећска 4; Жвидеље 4, и Хомољска 4. Окружје смедеревско: капетанија Подунавска 16; капетанија Јасеничка 26, итд. (63) ДА НРС, ЗМП, Крагујевад, 8 новембар 1934. (64) ДА НРС, ЗМП, Крагујевац, 28 новембар 1834. (65) ~Новине Србске”, Но. 5 од 2 фебруара 1835.