Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

анали правног фајсултета

послапика (77), Изгледа да je народна благајна снооила само трошкове боравка посланика, a не и путне трошкове приликом одласка и повратка. Тако су старешине смедеревског среза који су учествовали на Сретењској и Петровској скупштини захтевали од Исправничества смедеревског да им ce плати и путни трошак. Исправничество je тражило мишљење Совјета и Совјет je 23 августа -одговорио: „Препоручује ce Исправничеству, да истим старешинама закаже да ce трошкови они, које су капетани с кметовима кућн на скупштине како на зимушњу Сретењску тако и сада прошлу Петровску, и враћајући ce с њи учинили, ни от куда платпти ие могу по томе што никакво друго Окружие ниги je до сада тражило те трошкове [...] нити сада тражи већ je свако за себе трошио тј. сваки je и капетан и кмет путем из свога џепа -и из своје торбе платио па y томе реду взлјз да буде и Окружие Смедеревско [. . .]" (78). У почетку су екупштински трошкови падали на терет народне благајне без обзира на број чланова које су нахије слале као .депутате. Касније ce о томе водило рачуна, па су ce скупштински трошкови распоређивали на нахије и округе према броју депутата, односно према суми новца коју су депутати нахија и округа потрошили на скупштини. Касиије су нахије и окрузи разрезивали на народ прирез који ce плаћао заједно са порезом. Интересантно je навести писмо кнеза Милоша из 1825 једном нахиском кнезу y коме га -обавештава о начину измирења трошкова које су депутати дотичне нахије учинили о скупштини. ~Овде прилажем вам и трошкове о бившим двема скупштинама од нахије ваше кое y пусулама гласе по 32 nape на главу, и порез 16 гроша на главу, тј. по 16 гроша и 32 nape на сваку главу пореску припада" (79). После 1835 депутатима су биле одређене дневнице на нме учињеног трошка о скупштини. За тзв. Духовску скупштину 1836, чиновници су na нме дневнице добили 2 цванцика на дан a њихови момци 4 гроша (80). О Спасовској скупштини 1837 дневнице су ce прнлично разлжковале: епископи су добијали на дан 15 гроша, пуковшсци 12 гроша, чиновници 6,26 гроша, свештеници 6,26 гроша, трговци 6,26 и кметови по 4 гроша (81). Дневннце депутата биле су касније повећане. Неки учесници фебруарске скупштине y Београду 1839 на име дневннца добили су суму која je премашила 1000 гроша (82). Као што je већ истакнуте, укупни трошкови на скупштинама почев од 1815 били су стално y порасту. Због оскудних података нисмо y могућности да прикажемо трошкове свих скупштина ед почетка; зато ћемо ce осврнути на две важне скупштине

(77) Крагујевачке мехашдије и варошани захтевали су од Совјета да им ce за исплаћение реченог трошко моле, исплатит мога” (ДА HPC’, Савјет 1836. ховске скупштине 1836, Совјет ce обратио Казначејству народном ~с том препоруком да му оно назначену y квити суму новца, состојећу из 2.553 гроша и 30 пара y чаршиском течениу пошље, да би они меанџије и варошане, кои ce за исплаћение реченог трошка моле, исплатит мого“ (ДА НРС, Совјет 1836, П. А. Ф. 3 Но. 14). (78) ДА НРС, Совјет 1835, Но. 380. А. 275. (79) М. Ђ. Милићевић: Прилози за историју од 1810 —1827, Споменик СКА, Kib. XVII, 18—19. (80) ДА НРС, Совјет, 1836, 11, А. Ф. 3. Но. 14. (81) ДА НРС, Совјег, 1837, Но. 267. (82) Например, старешине као Милета Радојковић, 'Борђе Протић, Вуле Глигоријевић, Милосав Здарвковић. Цветко Рајовић и други добмли оу по 1.155 гроша на шле дневница (ДА НРС, 3MIT. Крагујевац, 10 март 1539).