Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЧЕТАК ПРЕТСТАВНИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ

149

родном Собранију избегавати треба, препоручујемо Началничеству вароши београдске, да житеље овдашње и сва лица «оја на скупштину дођу y име наше посаветуе, да ce не упуштају ни y каква неполезна -о Уставу земаљском предрасужденија, већ да спокојно очекују да им ce прочита Устав (73). Било je и покушаја да неки орезови односно старешине Милошев« пријател>и и присталнце повећају број изабраних депутата; тако je срез Рујански из ужичког округа изабрао 5 депутата уместо 4, како je било раније одређено. Магистрат ужичког округа оштро je протестовао код старешиие среза Рујаноког Јована Мићића, обавештавајући га да петог делегата никако не може ставити y списак депутата ужичког округа: „Зато вашег петог новоивабраног депутата, од реда трговачког y списак свој списак ставити не може, будући да je и вама познато из копије вишочајшег претписанија Pbeгове Светлости Милостивејшег господара и Кањза нашег колико свега лица за ову скупштину опредељено" (74). Исто тако неколнко кметова из јагодинског и смедеревског округа шжушал-и су да пођу на скупштнлу о свом трошку; међутим, среске старешине вратиле су их везане кућама (75). Због овога je код кнеза Милоша оштро протестовала група старешина на челу с Јевремом Обреновићем, захтевајући да ce поменуте среске старешине оштро казне и да свако ко xohe може о свом трошку доћи на скупштину. „Ако Ваша Светлост не благоизволи ову нашу молбу уважити чему ce ми ае надамо, то најпонизније јављамо Вашој Светлости, да ћемо ми бит« принуђени данас одма ићи к честитому Везиру и молити га, да ce ова скупштина одгоди па да ce циркулира на ново, да они на скупштину дођу кое народ сам између себе избере, a не које срезске старешине као што je то сада чињено" (76). Милошев колебљив став приликем кажњавааа ових старешина указује да ce то радило по Милошевом ■адобрењу. Ускоро после скупштине 1839 Милош je абдицирао и напустио Србију. 111. У држави Првог устанка скупштинске трошкове сносиди су сами учесиици скупштина; зато и немамо података о трошковима на појединим тадашњим скулштинама, За време прве владе Милоша Обреновића скупштинске трошкове сносила je народна благајна. Трошкови око одржавања скупштиие били су прнлично велики и y сталном порасту. Например, трошкови за редовну народну скупштину која je одржана крајем месеца априла 1816 y Београду «зносили су 15.343 гроша, a трошкови за фебруароку окушптину y Београду 1839 нице, већ je народна благајна исплаћивала укупни трошак месном становништву на основу захтева о расходима које су имали за смештај и исхрану

(73) ДА НРС, Мин. иностр. дела, В. Ф. IV. 1839, прилог Но. 37. (74) ДА НРС, ЗМП, Ужице, 25 јануара 1839. (75) ДА НРС, Мин. иностр. дела, В. Ф. IV. 1839, ггрилог Но. 42. (76) Писмо кнезу Милошу потписала су следећа лица: Јеврем Обреновић, Милутин Савић, Милета Радојковић, Лазар Теодоровић, Милосав Здравковић, Матија Ненадовић, Вучић Перишић, Стојан Симић, Ђорђе Протић, Стеван Стефановић, Цветко Рајовић, Ранко Мајсторовић, Вуле Глигоријевић, Илија Поповић, Јанићије Ђурић и Г. (нечитко име) Петровић (ДА НРС, Мин. иностр. дела, В, Ф, IV. 1839, прилог Но. 42).