Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

Проблем анализе појмова je један од средишних теориоких проблема y друштвеним наукама: пошто највећи број најважнијих појмова којима ce ове науке служе упућује на извесне сложене појаве које непосредно можемо ни посматрати ни мерити, неопходно je утврдити како "ће ови појмови бити заступљени y емпириском истраживању. Без обзира на то да ли je истраживање претежно теориско или дескрип-гивно по карактеру, тј. без обзира на то да ли оно има за цил> проверавање унапред постављених хипотеза или просто прикупљање искуствених података, појмовни оквир y коме ce истраживање врши мора бити брижљиво припремљен. Јер само ако употребљени појмови имају јасно одређено значење, тгстраживање може да доведе до неких резултата, a искуствене налазе можемо упоредити с резултатима других истраживања. У ранијим фазама развоја друштвених наука мало ce водило рачуна о томе да ли појмови имају ма какво искуствено значење. Под утицајем претежно спекулативне методолошке оријентације веровало ce да je основни и једини задатак научне активности да појмове мање или више чврсто логички повеже y шири теориски систем. Стога je тако мали број старих социолошких појмова које лако можемо довести y везу с искуственим материјалом, a проверавање општих хипотеза y којима ce ови појмови јављају немогућно или, y најбољем случају, тешко изводљиво. Проблем анализе појмова избио je y предњи план тек пошто je емпириско нстраживање узело маха y друштвеним наукама. Као што je малочас већ истакнуто, до ове промене je дошло због тога што je утврђивање објективних критерија на основу којих ce може оценити да ли примена појма y конкретном случају долази или не долази y обзир један од неопходних предуслова сваког истраживања. Али док ce раније једнострано и некритички претеривало y настојању да ce теориско разматрање ограничи само на утврђивање међусобних односа између појмова, y новије време ce врло често претерује y супротном правцу, тако да одређивање искуственог садржаја појмова најчешће није удружено с разматрањем њихове теориске плодности. Велики број емпириски оријентисаних истраживача и данас верује да je за даљи успешан развој друштвених наука неопходно само то да појмови добију одређено искуствено значење, независно до тога да ли je и колико je могућно успоставити чвршће везе између тих појмова и других појмова y ширим теориским оквирима. Стога je листа новоуведеиих социолошких појмова који су y теориском погледу значајни тако малобројна. Мада овај рад пре свега иде за тим да покаже како појмове можемо претворити y инструменте за ехшириско истраживање, његова идеја водиља je уверење да y појмови нераздвојан саставни део научних теорија. У излагањима која следују проблем анализе појмова y друпгтвеним наукама није захваћен y потпуности. Овде je дат само кратак прнказ оних ступњева анализе који претходе стварању инструмената за мерење друштвених појава. Завршни корак, тј. претварање појмова y квантитативне индексе, изложен je на другом месту (1). Д a би гледнште од кога ce овде полази било што

(1) Михаило 'Бурић: Теорија и методи друштвених мерења (у штампи).

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА