Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИЗА ПОЈМОВА У ДРУПЗТВЕНИМ НАУКАМА

153

више истакнуто, први одељак je посвећен размаврању основних логичких и методолошких ороблема анализе појмова y теориским наукама уопште. Остала два одељка баве ce посебно ттроблсмима друштвених наука. Појмови и њихова употреба y научном истраживању Крајњи циљ сваке теориске науке je да открије извесне постојане везе или непроменљиве односе између појава које опадају y област њеног проучавања, као и да хипотезе о тим односима иа што једноставнији начин повеже y шири дедукгиван систем (2). Научно сазнање je прр свега систематско сазнање. Несређен, непотпун и импресионистички опис појединих појава или прост низ издвојених, мање или више неодређених и произвољно здружених хипотетичких исказа о карактеру односа између неке групе појава оквир y коме ce, углаввом, креће свакодневно искуство —• нема велику научну вредност. У најбољем случају, поменуто „знање“ je за науку од значаја само као сирова грађа или као потстицај. И пошто посматрање иојединих појава није никакав цил> за себе, већ средство за откривање општих веза и односа између појава, ступањ зрелости сваке науке може ce оценити према томе колнко je овој пошло за руком да цео процес прикупљања искуствених података, који обухвата како описивање односних појава тако и њихово класификовање и мерење, доследно иодреди одређеним теориским задацима. Апстрактно-аналитички карактер истраживања. ■ — Околност да се теориоке науке не упуштају y проучавање свих могућних оојава, већ опраничавају своје поље истраживања ка неке од њих, стоји y непосредној вези с тим што ce крајњи цил> ових наука састоји y постизању систематског сазнања. Из сложеног сплета непрегледне разноликости и мноштва могућних предмета истраживања ове науке издвајају извесне појаве које су за н>их y теориском псгледу најважније, a занемарују све остале. Али и y попледу оних појава на које ce усредсређују, теориске науке не интересују ce за њих y целини, y њиховој конкретној опажајној датости. Оне издвајају неке аспекте који су заједнички извесним групама појава и покушавају да утврде структуру најпостојанијих одноеа између њих, a занемарују друге аспекте и односе, било због тога што су ови ирелевантни за проблем y питању, било због тога што je њихов утицај на оне који су издвојени и подвргнутн проучавању безначајан. Као што je већ унапред јасно, теориске науке никад не би биле y стању да ce приближе циљу коме теже, тј. да систематски повежу хипотезе о каузалним односима између појава с подручја жоје истражују, кад не би прибегавале овој двострукој аналитичкој апстракцији. Да je издвајање извесних аспеката и односа између искуствених појава из мноштва могућних аспеката и односа неопходан предуслов научнеанализе, лако je показати. - Ово издвајање je неопходно због тога што je

(2) Уз ово и даље види Morals Е. Cohen and Bmest Nagel: An Introduction to Logic and Scientific Method, New York, Harcourt, Brace and Co,, 1934, pp. 191 —196, 391—399; Carl G. Hempel: Fundamentals of Concept Formation in Empirical Science, Chicago, Univérslty of Chicago Press, 1952, passim; Richard B. Braithwaite: Scientific Explanation, A Study in the Function of Theory, Probability and Law in Science, Cambridge, At the University Press, 1953, pp, I—2l.1 —21. 50—87, 300—303, 342—368.