Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

180

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

HP Србије y пресуди Кж 718/52 од 28 маја 1952 (13) ,да y овом случају кривично дело из чл. 319 претставља самостално кривично дело и према томе може бити y стицају са делом из чл. 314, јер би о привидном стицају ових радњи могло бити речи једино ако би фалсификовање исправе било нужно за извршење кривичног дела 'злупотребе службеног положаја или овлашћења из чл. 314. Међутим, извршење кривичног дела из чл, 314 није условљено извршењем ове радње, пошто ce може извршити и без фалсификата и независно од њега. О сличном питању изјаснио ce и Врховни суд HP Србије y пресуди Кж 3215/55 од 15 јуна 1955 (14), нашавши да употреба рачуна са неистинитом садржином од стране службевог лица није обухваћена кривичним делом злоупотребе службеног положаја или овлашћења, већ je реч о два самостална кривична дела извршена y стицају. У образложењу пресуде Врховног суда стоји да употреба рачуна са неистинитом садржином није обухваћена злоупотребом службеног положаја или овлашћења, јер je за ово потребно, поред осталог, да радња извршења једног кривнчног дела улази y радњу /извршења другог кривичног дела и да чини њен саставни део. 4. Фалсификовање службене исправе и кривично дело проневере из чл. 322 Кривичног законика. Ретки су случајеви да неко лице врши фалсификовање исправе a да иза тога не стоји нека веза између фалсификата и неке друге делатности која такође може претстављатн кривично дело. Тешко je замислити да ће неко службено лице нзвршити фаслификовање службене исправе само фалсификовања ради. Фалсификовање службене исправе праћено je најчешће неким другим кривичним делом, a како показује судска статистика, y 90% случајева фалсификовања y службеној дужности постоји веза са кривичним делом проневере из чл. 322, при чему ce фалсификовање појавл.ује било као средство да ce лакше оствари кривично дело тхроневере, било као средство да ce прикрије већ извршено кривично дело проневере. Оваква природа фалсификовања y службекој дужности давала je основа да ce y судској пракси заузме становиште да y случају када једно службено лице y намери извршења проневере или после извршене проневере, фалсификује службену исправу, књигу или спис, не постоји стицај између ова два кривична дела, већ да je кривично дело фалсификовања субсидијарно кривичном делу npoHesepe" као тежем делу. На овом становишту стајала je и предратна судска пракса. Тако, Касациони суд y решешу Кре. 586/32 од 9 новембра 1932 (15) сматра да то што je оптужени, да би прнкрио трагове своје кривичне радње утаје, преиначио блокове о наплати такса, не може да сачињава одвојено кривично дело из чл. 397 (фалсификовање службене исправе), јер ова његова радња претставља само један део. љегове крнвичне радње која je била управљена на прнсвајање утајених сума; фалсифнковање je само једна објективна околност y појму дела из чл. 319 (утаја), a никако не чини засебно кривнчно дело. Касациони суд je н y пресуди Кре 974/38 од 29

(13) М. Радовановић: О стицају код кривичних дела против службене дужности, „Правни живот”, бр. B—9/56.8 —9/56. (14) ~Правни живот”, бр. 1/56. (15) Т. Ивановић; Судска пракса од 1932—1939, Београд. 1940