Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

181

октобра 1938 (16) заузео становиште да y раду општинског деловође, што je на поштанску упутницу ставио општиноки жиг и неовлашћено потписао лица којима je новац послат, a no пријему новац задржао y своју корист, не постоји стицај између кривичног дела фалсификовања из чл. 397 и чл. 319. Само овога пута, по мишљењу Касационог суда, утаја je консумирана кривичним делом фалсификовања. И послератна пракса врховних судова показује различитост ставова y погледу односа нзмеђу кривичног дела фалсифнковања службене исправе и проневере. Тако Врховни суд HP Србије y пресуди Кж 977/54 од 24 јуна 1954 (17) сматра да када употреба фалсификоване исправе претставља радњу извршења посебног кривичног дела, онда употреба претставља радњу извршења тог посебног кривичног дела, a не самостално кривично дело. И Врховни суд HP Босне и Херцеговине y пресуди Кж 992/52 од 29 августа 1952 (18) стао je на становиште да оптужени уношењем лажних података y блокове односно празне купоне није учинио самостално кривично дело из чл. 319, него му je та радња послужила само као средство за теже дело противправног присвајања новца из чл. 322. Врховни суд HP Македоније y пресуди Кж 452/51 и Кж 24/53 (19) такође сматра да кривично дело проневере консумира кривично дело из чл. 319, ако je умишљај учиниоца управљен на извршење проневере, a фалсификат je само средство да ce изврши кривично дело проневере, односно да ce прикрију његови трагови. Међутим, много je већи број пресуда врховних судова y којима ce, no нашем мишљењу потпуно правилпо, узима да постоји стицај између кривичног дела фалсификовања из чл. 319 и кривичног дела проневере из чл. 322, без обзира да ли ce фалсификовање јавља као средство да ce изврши или прикрије кривично дело проневере. Такав став заузео je Врховни суд HP Србије y пресудама Кж 710/51 од 25 јула 1951; Кж 511/52 од 12 маја 1952; Кж 923/52 од 18 јуна 1952 и Кж 1708/52 од 30 септембра 1952, као и Врховни суд АП Војводине y пресуди Кж 702/53 (20). И Врховни суд HP Хрватске y пресуди Кж 914/57 од 25 априла 1957 (21) сматра да je службено лице, које je y дозна.ку за исплату материјалне помоћи осигураницима социјалног осигурања уносило веће износе од оних које je требало унети, na je затим разлику новца присвојило, учинило два кривична дела, и то: фалсификовање из чл. 319, ст. 2, y стицају са кривичним делом проневере из чл. 322 Кривичног законика. Слично становиште заузео je Врховни суд HP Словеније y пресуди Кж 438/56 од 21 септембра 1956 (22). Према томе, општи je закључа« да ce и поред извесних разлика пракса наших највиших_судова креће y правцу признавања постојања стицаја између кривичног дела фалсификовања службене исправе из чл. 319 и проневере из чл. 322, без обзира да ли je фалсификовање служило извршењу или прикривању кривичног дела проневере.

(16) Т. Изановић: op. cit. (17) Др. Богдан Златарић: ор. cit., св. I, с. 162 и 1663. (18) Ibidem. (19) Ibidem. (20) Ibidem. (21) Ibidem. (22) Збирка судских одлука, Београд, 1956, књ. I, св. ПХ