Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

5. Остала питања y вези са кривичним делом из чл. 319 Кривичног законика. Из изложеног произилази да ce фалсификовање службене исправе y пракси најчешће налази y вези са кривичним делом проневере или кривичним делом злоупотребе службеног положаја или овлашћењд, што наравно не искључује могућност његовог стицаја и са другим кривичним делима. Међутим, ми смо ce трудили да укажемо само на оне случајеве који су карактеристични за нашу праксу, не улазећи много y теориске могућности стицаја фалсификовања службене исправе са другим кривичним делима. Зато ћемо указати још само да су y пракси познати и случајеви стицаја између крикичног дела из чл. 319 и кривичног дела подмићивања из чл. 325, ако ce фалсификовање службене исправе врши уз захтевање или примање поклона нли какве друге користи. Тако je Врховни суд HP Хрватске y пресуди Кж 2284/54 од 24 новембра 1954 (23) нашао да постоји стицај кривичног дела из чл. 319 и дела из чл. 325 y радњи службеника набавног предузећа који je, уз обећање поклана, издао продавцу потврду на већу количину робе него што je стварно било преузето да би му омогућио наплаћиваље пеће куповне цене од предузећа, него што би одговарало стварно предатој роби. 'Судска пракса познаје и стицај између кривичног дела из чл. 319 са кривичним делом преваре (чл. 258) ако ce неистинита службена исправа употреби y намери да ce неко наведе да нешто учиии или не учини на штету своју или туђе имовине из чега би употребилац неистините исправе прибавио себи или другом противправну имовннску корист. И најзад, напоменимо још да je могуће и продужено кривично дело фалсификовања службене исправе y случају када je службено лице y краћем временском размаку учинило више фалсификата који ce односе на исто оштећено лице. Тако Врховни суд HP Словеније y пресуди Кж 438/56 од 2 септембра 1956 (24) сматра Да y радњи окривљеног, који je y намери прикривања извршене проневере сукцесивно'доставио предузећу најмање 10 извештаја y којнма je непстинито назначио количину робе, не постоји 10 кривичних дела из чл. 319, ст. 1, y реалном стицају, како je то сматрала јавна тужба, већ једно продужено кривично дело фалсификовања ил чл. 319, ст. 1, y стицају са продуженим кривнчним делом проневере. Врховнн суд сматра да за појам продуженог кривичног дела није потребан јединствен умпшљај, и да cÿ y овом случају били испуњени сви објективни и субјективни момснти за продужено кривично дело, и то; 1) истоврсност поједнних чинидби оптуженог, 2) истоврсност нападнутог добра. 3) временска н међусобна повезаност инкриминисаних нсправа која ce изражава y томе да су све те исправе служиле оптуженом y истом циљу, 4) искоришћавање службеног односа, и 5) све су исправе y тесној вези с једном заједничком последицом, О продуженом кривичном делу фалсификовања службене исправе нзјаснио ce и Врховнп суд HP Србије y пресуди Кж 541/54 од 23 априла 1954, сматрајући да ако службено лице изврши y кратком времену више фалсификата a постојн нсти оштећени, онда постојн

(23) Др. Богдан Златарић; ор. cit., св. I, с. 161. (24) Збирка судских одлука, Београд, 1956, књ, I, св. 111

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА