Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

наставнти расправљање кад записничкн установи да je странка ускратила потпис протоколнраног споразума ( 10), и Никиш (Nikisch), који додаје да ове док странке не одобре и не потпишу записник нема сигурности да ли je протоколисан споразум прави одраз воље странака (11). Нојман (Neumann), међутим, сматра да судска нагодба зажи и без потписа, ако странке признаду записвик као тачан (12). Исто су мишљење заступали и Цуља, Горшић и Ивковић на бази бившег југословенског закона(l3). За француоко право Морел (Morel) истиче да je спорно да ли je потпис странака битан за нагодбу, али констатира да странке y пракси увијек потписују записник (14). Позивајући ce иа судску праксу и позитнвно право, Јуделсон и Абрамов износе да y совјетском праву нагодба стиче значај судске нагодбе тек кад je суд потврди односно одобри(ls). ГХо мађарском зажону нз 1911 суд je мсрао нагодбу примити на знање, након што je испита са становишта јавног морала, сукоба са домаћим законом и извршивости ( 16). Одобрење je прописано и по § 76 новог чехословачког поступка. (2) ~Пред судом не може ce закључити нагодба y погледу захтјева којима странке не м-огу располагатн" (чл. 310, ст. 4 y везн чл. 3, ст. 3). Суд не ће уважнти располагања странака која су y супротности са принудни.м п(х>писима или која су противна јавном моралу (чл. 3, ст. 3). Суд доноси рјешење којим не допушта нагодбу странака (чл. 310, ст. 5). ..Нагодба je закључена кад страике након прочитаног записннка о нагодби потпишу записник" (чл. 311, ст. 2). Из садржаја наведених одредаба закона о парвичном поступку, које ce односе на питаше допустивости и перфектности судске нагодбе, намећу нам ce ови закључци: Суд je дужан да контролира уговор странака којим оне диспонирају предметом спора, и то са становишта заштите правног поретка заснованог на принудним правним прописима и иа схватањима јавног морала. Ова дужност (и право) суда односи ce на све материјалне днспозитивне радње странака y парницн. To изричито произлази из закона к y погледу признања тужбеног захтјева (чл. 329, ст. 2), a y погледу одрицања од тужбеног захтјева та ce дужност и то право намећу логиком закључнвања ( 17). Право суда да контролира наведене материјалие диспозиције странака оправдава ce чињеницом што оне y правилу доводе до окончања парнице које ce изједначава са окончањем парнице мериторном правомоћном одлуком суда ( facil ius inter partes, pro verilate habetur), односно до дужностн суда да пресуди y складу са садржајем тих диспозиција. Ако ce y пресуди може порицати правилност кад ce њоме уређују грађанскоправни односи на начин који je y супротности са принудним прописима или je противан јавном моралу, мора ce то право прнзнати и y односу на материјалне диспозиције

(10) B. Poliak, 417, 418. (11) B. Nlklsch, 274. (12) B. Neumann, 827. (13) B. Verona — Zuglla, 369; Горшић, 616; Ивковић, 714, (14) В. Morel, 353. (15) B. Јуделсон, 43; Абрамов, 281. (16) В. Gottl, 312. (17) B. Zuglla — Tri va, I; 14 , 435.