Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

органи кад доносе управне акте, y оквиру послова јавне службе на њих пренете, такође су дужни да поступају по одредбама о управном поступку. Сав значај управног поступка најбоље ce огледа y његовим основним начелима, посебно формулисаним y првим члановима закона. Основна начела су: начело законитости, начело заштите права грађана и заштите јавног интереса, начело материјалне истине, начело саслушања странке, начело слободне оцене доказа, начело самосталности y решавању, наначело двостепености, начело правоснажности решења, начело економичности поступка, начело помоћи неукој стракци. Ta начела су језгро управног тшступка. Она су проткана као црвена нит кроз цео поступак и повезују обимну материју управног поступка y органску целину. Судска пракса y управним споровима доследно стоји на становишту да повреда основног начела y управном поступку по правилу претставља битну повреду управног поступка, због које ce поништава решење y управном спору. Кад je управни поступак покренут, a до тог долази по захтеву странке Или no службеној дужности, онда ce приступа, y складу са начелом материјалне истине, утврђивању свих чињеница и околности које су од значаја за решење ствари. Обим и ток испитног поступка Рдређује службено лице које води поступак, али je оно дужно да омогући активно учешЂе странака y испитном поступку, y цил>у остварења и заштите њихових права и правних интереса. У закону je изрично предвиђено и ближе одређено право странке да учествује y испитно.м поступку. To je потребно не само ради заштите права и законом заштићених интереса странке, већ и ради остварења цнл=а испитног иоступка —• утврђивања правог стања ствари као подлоге за правилно и законито решење о управној ствари. Пошто прикупи y испитном поступку све податке потребне за решавање, надлежни орган доноси решење. Правило je управног поступка, доследно спроведено кроз закон, да ce решење доноси писмено. Писмена форма решења донетог y управном поступку има велики значај са гледншта права грађана и законитости уопште. Обавеза органа да решењу које доноси y управном поступку да писмену форму, нагони га на објективност y вођењу поступка и при решавању саме стварп, јер писмена форма решења je y неку РУку полагање рачуна од стране органа о вођењу поступка и решавању ствари. Поред тога, законом je предвиђено да решење донето y управном поступку мора да садржи одређене саставне делове: означење решења као таквог, назив органа који je донео решење, диспозитив, образложење, упутство о жалби, број, датум, потпнс службеног лица и печат органа. Ово су обавезни саставни делови решења, a оно не мора да садржи поједине од тих делова јединоy случајевнма прописаним одредбама управног поступка. Законом je проппсано да ce решење по захтеву странке има донети што пре и постављени су крајњи рокови (од месец дана за мање сложене ствари односно од два месеца за сложеније ствари) y којима ce решење мора донети и доставити странцн. Како je за коришћење жалбе претпоставка постојање решења којим je странка незадовољна, то би недоношењем решења било осујећено право странке на жалбу. Да би ce то спречило законом je прописано да ако надлежнн орган против чијег je решења допуштена жалба не донесе решење y

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА