Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

64

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Првостепеним решењен, када жалба није допуштена или ако допуштена жалба није y року изјављена, односно другостепеним решењем окончава ce управни поступак. До новог решавања ствари по којој je донето коначно решење може доћи само применом којег од ванредних правних средстава законом предвиђених. Једно од тих средстава je поништај односно укидање коначних решења по праву надзора. Пошто поништавање коначних решења по праву надзора претставља •отступање од начела правоснажности као основног начела управног поступка, то je y закону тачно одређено y којим случајевима и под којим условима може доћи до коришћења права надзора од стране надлежног органа. Тако, y закону je предвиђено да "he решење које je коначно y управном поступку надлежни орган управе поништити по праву надзора: ако je решење донео •стварно ненадлежни орган, a ннје реч о таквој ненадлежности која повлачи ништавост решења; ако je y истој ствари раније донето правоснажно решење којим je та управна ствар друкчије решена; ако je решење донео један орган без сагласности, потврде, одобрења или мишљења другог органа, a Ово je потребно по закону или другом пропнсу заснованом на закону. Ово су једини законски разлози због којих надлежни орган може по праву надзора поништити коначно решење. Стварна ненадлежност je, дакле, један од законских разлога за ништен>е коначних решења пс праву надзора, али ту ce има y видУ ненадлежно решавање о ствари о којој ce иначе има решавати y управном поступку, na je само уместо надлежног органа решавао други ненадлежни орган. Међутим, постоји и тежи вид повреде стварне надлежности, кад je орган донео решење y управном поступку y ствари кз судске надлежности или о ствари о којој ce уопште не може решавати y управном иоступку. Таква ненадлежност повлачи ништавост решења донетог y управном поступку. Надлежни орган може по праву надзора и укинути коначно решење, ако je тим решењем очигледно повређен материјални закон y корист појединца или правног лица a на штету друштвене заједнице. Разлика између поништаја и укидања коначног решења je y томе што ce поништајем бришу и све правне последице које je дотле произвело поништено решење, a укидањем ce спречавају даље последице a дотле производене остају на снази. За коришћење надзора предвиђени су строги рокови, тако да ce решење може поннштити по праву надзора само y року од 5 година од дана кад je решење постало коначно, a може ce укинути по праву надзора само y року од године дана рачунајући од коначности решења, Коначно решење може поништити или укинути по праву надзора сваки орган управе вишег степена од органа који je донео решење, ако нема органа вишег степена, решење може поништити или укинути орган којн врши надзорна права према органу који je донео решење. I Управни спор. Судска контрола законитости управних аката уведена je законом о управннм споровима којн je ступно на снагу 9 маја 1952. Отада постојн, поред унутрашње контроле над управом коју врше самн органи управе y жалбеном поступку и поступку по праву надзора, и