Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нијим, закон поставља минималне усдове y погледу форме н садржине тужбе којом ce покреће управни спор. Тужилац y тужби не мора да ce позива ва одговарајуће правне прописе за које сматра да су повређени при доношењу решења већ je довољно да кратко и јасно изложи због чега je незадовољан оспореним решењем и због чега тражи његов поништај, -означујући y ком правцу и обиму предлаже поништај решења. Формални недостаци тужбе не могу бити разлог да ce no тужби не поступа већ ce y таквом случају спроводи посебан поступак y цил>у отклањања тих недостатака. Рок за тужбу почиње тећи само ако je решење ваљано достављено лично странци. Саопштење решења странци односно околност да јој je решење било познато остаје без утицаја на рок за тужбу, све док ce достављање ве изврши. Међутим, ако je пропуштен рок за тужбу y управнсм спору, вовим издавањем истог решења странци уз промену његовог датума ве почиње тећн изнова рок за тужбу. (Решење Савезног врховног суда Уж. бр. 618/54 од 31 марта 1954.) Управни спор y случају ћутања администрацијг. Пошто ce управви спор води против коначног управног акта, то би било осујећено право странке ва покретање управног спора недоношењем таквог управног акта по њеном захтеву односво по њеној жалби. Да би ce та могућност спречила и обезбедила судска контрола и y такв-ом случају, законом je вредвиђено да стравка може покренути управнн спор ако надлежни орган против чнјег решења нема места жалби није донео -кикакв-о решен>е по захтеву странке y року прописаном управним поступком, кас ни y дал.ем року од седам дааа по поновљеном тражењу странке, односно ако другостепени орган по жалби странке ннје донео никакво решење y року од два месеца после предаје жалбе, као ни y даљем року од седам дана по пововљеном тражењу странке. У овим случајевима, иако по захтеву односно жалби странке није довето ннкакво решење, по закону ce сматра као да je захтев односно жалба стравке одбијена. За разлику од новије праксе Државног савета Француске, наша судска пракса увек стојк на становишту да редовнн законски рок за тужбу y управном спору не важи y случају ћутања админкстрације. „Ту странка не може покренути увравни спор пре нстека прописаннх рокова, али и после нстека тих рокова она може чекати на решење управаог органа и не мора још сматрати да je њен захтев одбијен, па ради тога, што je постуаала са поуздањем y надлежног управног органа да ће, макар и накнадво, -донети решење и очекивала решење које je он бно дужан донети, не може бнти преклудирана y својим правима". (Пресуда Савезвог врховног суда Уж. бр. 149/52 од 9 децембра 1952.) Дејсгво тужбе на извршење оспореног управног акта. Тужба којом ce покреће управни спор по вравилу не спречава извршење управног акта против кога je поднета. Међутим, по захтеву тужиоца, орган који je надлежан да одреди извршење чзспореног акта одложиће нзвршење до коначне судске одлуке ако би извршење нанело тужиоцу штету која 6и ce тешко могла поправнти, a одлагање ce не протнви јавном интересу, нити би ce одлагањем нанела већа ненакнадива штета противној странци. Исто тако, орган