Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАХУЛТЕТА

Злоупотребом овлашћења као разлогом за оспоравање законитости управног акта односно његов поништај брани ce морал y активности управе. Тим средством натерује ce орган да усклади са законом не само своју спољну активност већ и своје унутрашње побуде (2). Суптилност овог правног средства и потиче отуда што je ту реч о испитивању правилности циља за којим je ишао доносилац управног акта и његових побуда којима ce при доношењу акта руководио. Ненсцрпна пракса Државног савета Француске показује колико су разнолики и непредвиђени видови злоупотребе овлашћења, што ce оно јавља код нормативних и код индивидуалних аката, код везаних аката и аката слободме оцене (3). Поставља ce питање да ли y оквиру нашес скстема судске контроле може да нађе своје место злоупотреба овлашћења као разлог за побијање законитости управног акта односно за његов поништај. Кад смо y излагањима о управном спору навели законске разлоге за побијање законитости управног акта односно за његов поништај (повреда материјалног прописа, повреда надлежности и повреда правила поступка) нисмо поменули злоупотребу овлашћења као посебан разл-ог, али ce она укључује и подводи најчешће под повреду материјалног прописа, некад и под повреду надлежности као законске разлоге побијања односно поништаја управног акта. Дакле, иако ce злоупотреба овлашћења изрично законом не набраја међу разлозима за побијање односно поништај управног акта она није страна нашем систему. Карактеристични случајевима из наше судске праксе y управним споровима, несравњено мање богате y том погледу од француске судске праксе, које ћемо овде изнети, «ајбоље ће то показати. Из њих ће ce јасно видети да je и к-од нас могућа злоупотреба овлашћења y смислу француског права, како код везаних аката такс и код аката донетих по слободној оцени, с тим што акта слободне оцене по својој правној природи пружају далеко више могућности за злоупотребу овлашћења. Исто тако, из тих случајева видеће ce да одговарајуће одредбе нашег новог закона о општем управном поступку могу ефикасно да послуже y откривању злоупотребе овлашћења баш y актима слободне оцене и да утврђено присуство злоупотребе овлашћења увек по влачи поништај управног акта као незаконитог. Основни закон о експропријацнји од 1947 допуштао je експропријацију непокретне имовине и права на непокретној имовини кад то тражи општи интерес извођења корисних радова за сврхе друштвено-економског и културног подизања и развоја народа. На основу овог прописа била je експроприсана y корист одређене фабрике приватна непокретна имовина и срушена станбена зграда власника која ce ту налазила. Фабрика je била обавезна да да накнаду приватном власнику и по тражењу фабрике и-звршена je нова експропријација другог прнватног плаца да би фабрика на њему подигла станбену зграду као накнаду за првог експроприсаног власника. Други експроприсани власник повео je управни спор против акта о експро

(2) R. Alibert: Le contrôle juridictionnel de l'administration an moyen du recours pour excès de pouvoir, Papris, 1926, p. 237. (3) ~Злоупотреба овлашћења често има упадљива обележја, као, например, кад ce јавл>а као маневар управе која je свесна да чини, неисправност, али до ње може да дође и због заблуде, незнања или лежерности органа y вршењу њихових овлашћења” (R. Odent: op. dt., p. 357).