Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОНИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА

77

пријацији свог плаца истичући да потреба фабрике да првом експропрнсаном власнику пружи накнаду за његову порушену зграду не претставља законски разлог за експропријацију. Тужилац je успео и y управном спору je поништен акт о експропријацији плаца као незаконит. Суд je утврдио да ce no закону може вршити експропријација y циљу подкзања јавних станбених зграда за потребе саме државе односно установа и предузећа ради смештаја њихових радника и службеника, a да ce под ту законску одредбу не може подвести такав случај као што je конкретни, где je експропријација извршена само ради тога да 6и ce осигурао стан једном лицу чије су некретнине заједно са зградом биле експроприсане. „Није правилно да ce експропришу даљне некретнине само ради тога да би ce могла дати накнада власнику експроприсаних некретнина. Такво становиште могло би водити y самовољу, јер би ce овакве експропријације могле бесконачно наставити, експропришући једне некретнине за другима, a стварна потреба за експропријацију и јавни интерес изражени су само y првом акту експропријације“. (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 1453/53 од 25 новембра 1953.) Овај случај би по француском праву претстављао злоупотребу овлашћења јер je надлежни орган могао да донесе акт о екопропријацији оног плаца само ради задовољења јавног интереса, a он га je донео не y то.м законском цил>у већ y другом циљу да ce задовољи потреба односне фабрике која нкје имала карактер јавног интереса. Са ових истих разлога акт о експропријацији je и код нас поништен y управном спору, али као повреда материјалног законског прописа о експропријацији, која повреда има и карактер злоупотребе овлашћења. Упутством о склапању уговора при давању мањих угоститељских радњи под закуп предвиђено je да, ради проширења угоститељске мреже путем укључивања мањих угоститељских радњи, a y циљу што бољег задовољавања потреба грађана угоститељскн l м услугама, народни одбори среза могу издавати под закуп мање угоститељске радње приватним лицима. Односи између органа управе надлежног за туризам и угоститељство при сресКом народном одбору к држаоца угоститељске радње регулишу ce уговором о закупу. У поменутом упутству je изрично прописано да ce уговор о закупу сматра дозволом за обављање угоститељске радње и да ce та дозвола држаоцу радње не може одузети пре истека важности уговора, сем y случајевима ако закупац изврши коју од неправилности предвиђених y чл. 10 уредбе о угоститељским предузећима. Те неправилности које повлаче одузимање дозволе су: ако je држалац радње кажњен на казну лишења слободе више од 1 године или строжију казну; ако држалац радње својом кривицом не врши угоститељске услуге; ако je држалац радње осуђен за шпекулацију или недозвољену трговину; ако je држалац радње више пута кажњен од стране надлежног органа због некултурног услуживања или због нехигијенског и нездравог справљања јела. На основу напред наведених прописа надлежни народни одбор Д. закључио je јануара 1951 уговор са одређеним приватним лицем по коме je то лице узело y закуп y трајању од 5 година гостионицу y месту Д. Међутим, исти народни одбор својим решењем бр. 103/159-52 од 18 августа 1952 поништио je тај уговор наводећи као разлоге: што та закупљена го-