Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОНИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА

87

област службеничких односа где je управним спором обезбеђено ишштовање законских права службеника; затим пореска област y којој су управним спором уклоњене многе произвољности пореских органа y утврђивању дохотка грађана као основице за пореску обавезу; и друге управне области. Управни спор је одиграо улогу и y одбрани уставног прннципа о олободи савести и веристтовести, a било je безуспешних покушаја од стране појединих црквених органа да путем управног спора против законитих аката државних органа заобиђу уставне принципе о одвојености цркве од државе и одвојености школе од цркве. Најзад, a то je од нарочитог значаја, и друштвено самоуправљање као темељ наше социјалистичке демократије нашло je y управном спору ослонац y б-орби против прекорачења законских граница надзора од стране државних органа. Наша судска контрола није лишена слабости, a главна јој je y њеној спорости, од које трпе грађани који траже судску заштиту и управа y чијем раду не би смело бити застоја. Број управних спорова je y порасту, до чега нарочито долази због чешћег доношења нових закона о регулисању важнијих управних области: Стога ce воде дискуоије о целисходној реформи судске контроле. Било je мишљења да ce за ствари социјалног осигурања створе посебни судови социјалног осигурања, као и да ce .издвоји привредни управни спор и пренесе y надлежност привредних судова. Међутим, засад je преовладало мишљење да такво разбијање судске контроле не би било y складу са њеним основним циљем и нужно би довело до слабљења њене ефикасности. Врло je актуелна дискусија да ли да ce изврши децентрализација управног спора преношењем првостепене надлежности на окружне судове и да лн y већем обиму увести управни спор пуне јурисдикције, О томе je било много речи на Другом конгресу правника Југославије, одржаном y Загребу маја 1958. Поборници децентрализације надлежности за решавање управних спорова узимали су као аргумент и коревиту реформу извршену y том смислу y управном судству Фраицуске, септембра 1953, која je ступила на снагу 1 јануара 1954. Занимљиво je да ce претежно већина стручњака изјаснила против преношења управног спора y надлежност окружних судова, као и против проширења пуне јурисдикције y управном спору. Сматра ce да окружни судови, ионако преоптерећени грађанским и кривичним стварима, не би били кадри да прихвате управне спорове, нити би им ce могли обезбедити стручни кадрови потребни за то. Поред тога, изражена je бојазан да би ce тиме створила могућност локалног политичког утицаја на суд. Исто тако, узима ce да садашњи услови још захтевају само управни спор за оцену законитости и да би проширење управног спора пуне јурисднкцнје нужно довело до закорачење суда ÿ активну управу. Између француског система судске контроле и нашег система постоје осетне разлике и битне сличности, понегде и подударности. He могу да завршим a да не истакнем да смо вели»и дужници фраицуског управиог судства a нарочито Државног савета Француске.

Љубомир Јевтић