Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Савезни Уставни закон од 13 јануара 1953 je обезбеђење јединства ~социјалистичког друштвеног поретка и правног система" утврдио y оквиру права и дужности федерације (чл. 9, ст. 1). У истом члану и ставу, Уставни закон je, поред осталих, одредио права и дужности федерације y -смислу обезбеђења слобода и демократских права грађана и њихове равноправности, као и обезбеђења законитости, јединствене примене савезннх закона и јединства система правосуђа. Правни систем, као важећи правни поредак, састављен je од савезних и републичких закона и прописа, прописа аутономних јсднпица и органа комуналне самоуправе. У његове оквире спадају и нормативни акти самоуправних организација. Јединство тог правног система, y смислу начела и правца развитка обезбеђује јединствени друштвени и политички систем. Но, с друге стране, и правни систем као и право врше активну улогу y јачању основа друштвеног и политичког уређења, посебно преко правне функције федерације, која обезбеђује јединство тог правног система. Низ одредаба савезног Уставног закона показује на који начин су формулисани основни елементи који учвршћују ту јединственост. To ce види, поред осталог, и када ce извршн анализа чл. 9, ст. 4, савезног Уставног закона, којим ce прописује да „савезни органи непосреднр извршују савезне законе и врше друге извршне послове само y области уставом утврђених искључивих права и дужности федерације, као н кад je то извршење ставл>ено y надлежност федерације законом y сагласности с њеним правима и дужностима“, Даље, то ce може уочити « анализ-ом одредДба чл. 11, према којима ce савезни закони и други акти савезних органа примењују на целој територији савезне државе, a y „случају размимоилажења савезног закона и републичког закона првмењује ce непосредно савезни закон“, уз право народних република да могу покренути поступак за оцену сагласности савезног и републичког закона са савезним Уставом. Са своје стране, и републички уставни закони потврђују ово начело (например, чл. 19 Уставног закона HP Србије). У складу с тим, y искључиву надлежност највишег органа власти федерације, Савезне народне скушптине, стављено je доношење савезних закона. Ови ce, с обзиром на карактер правне функције федерације и правне функције народних република, као и њихове међусобие односе y вршењу ове функције, деле на искључиве, основне и опште законе. He улазеђи y подробно образложење ових типова савезних закона, као и све случајеве који могу y вези с тим да ce јаве, ваља нагласити да y област искључивог савезног законодавства спадају она питања која преба да ce регулишу на потпуно јединствени начин, другим речима, питања која су од битне важности за друштвени и политички систем односно њихово јединство. Поред осталог, ту спада и доношење имовинског законика, односно уствари цела тзв. грађанскоправна материја (чл. 15, тач. 5, под a савезног Уставног закона). 3. Основе нашег друштвеног и политичког система, па према томе и правиог поретка, створене су још y процесу Соцнјалистичке револуције која ce развијала y току Ослободилачког рата југословенских народа. На тим основама даље je излрађиван друштвени, политички и правни поредак. Стварање њихових основа y нашим околностима било je условљено укидањем

89

УСТАВНО НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ПРАВНОГ СИСТЕМА ЈУГОСЛАВИЈЕ