Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈКУЛТЕТА

предратног државног уређења, па према томе и правног поретка. О томе нам сведочи низ аката из тог периода, a посебно одлуке Другог заседаша АВНОЈ-а које су имале уставни значај, нарочито y том погледу Одлука о одобравању одлука, наредаба и изјава Изнршног одбора АВНОЈ-а и Врховног штаба HOB и ПО Југославије. Ова, као и остале одлуке, полази од начела да je извршен прекид правног котинуитета са предратном Југославијом. Међутим, Револуција y Југославији, прекидајући правни континуитет, није заузимала негативан став y односу аа право уопште. Негирање старог правног поретка je дошло као последица Револуције која je требало да удари основе изградње новог правног система који ће одговарати новим друштвеним и политичким односима. Изградња новог правног поретка и |регулисање Hjisa друштвених односа новим правним прописима претвтавља дуг процес, који још ни данас није y основи довршен y свим областима. Мада je већ y то време, нарочито y току 1944 и 1945, Претседништво АВНОЈ-а, као и претседншптва земаљских антифашистичких већа, развило приличну законодавну активност, ипак je низ новонасталих и недовољно уобличених односа захтевао одговарајуће правно регулисање. У том Циљу je, као што je познато, још почетком 1945, Претседништво АВНОЈ-а донело Одлуку о укидању и неважности свих правних прописа донетих од стране окупатора и њихових помагача за време окупације; -о важности одлука које су за то време донете; о укидању правних прописа који су били на снази y часу непријатељске окупације (3). Овом Одлуком су, пре свега, укинути и проглашени за неважеће правнн прописи окупатора. Истовремено, укинути су и правни прописи предратне Југославије, уколико су „у супротности с тековинама Народноослободилачке борбе, -с декларацијама и одлукама Антифашнстнчког већа народног ослобођења Југославнје и земаљских антифашистичких већа (скупштнна, савета, собрања) појединих федералвих јединица и њихових претседништава, као и правним прописима донетим од Националног комнтета ослобођења Југх>славије и његових повереништава, влада и појединих повереништава федералних јединица” (чл. 2). Анализом ових одредаба могли бисмо поставитн питање: «ије ли овом Одлуком, ипак, задржан, бар y извесној мери, континуитет с предратним правним поретком? Уколико би ce ове одредбе схватиле на овај начин, тада би оне биле y супротности с основним принципима наше Револуције (4). Међутим, y зил.у да ce избегне овакво тумачење, тадашње Министарство за конституанту давало je непосредна упутства да ce Одлука има схватити y смислу непримењивања предратних правних прописа, сем извесних правних правила. Касније, приликом ревизије правних прописа y циљу њиховог усклађивања с Уставом ФНРЈ, поменута Одлука je измењена и потврђена као Закон о неважности правних прописа донетих npe 6 априла 1941 године и за време непријатељске окупације (5)". Одредбе овог Закона (чл. 2) изричидо прописују да су правни прописи који су били на снази на дан 6 априла 1941 изгубили правву снагу. Закон, даље, овлашћује Президијум Народне скупштине ФНРЈ да може да одреди да ce

(3) „Службени лист ДФЈ”, 1945, бр. 4. (4) Види др. Војислав Симовић: АВНОЈ, Правно-политичка студија, „Култура”, Београд’ 1958, с. 67 —68. (5) „Службени лист ФНРЈ”, 1946, бр. 86.