Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
нарочито треба водити рачуна, где je то могуће, о општим узансама које je још својевремено, 18 јануара 1954, донео Пленум бивше Главне арбитраже. Ове узансе, водећи при томе рачуна о шиховој правној природи и обавезности, показују на који ce начин најпогодније и јединствено мо.гу решити многи случајеви «оји y недостатку нових прописа налажу примену старих правних правила. 5. Одабирање правила која најбоље данас одговарају нашој стварности, не обазирући ce на чињеницу што та правила нису садржана y npoписима, који су некад били важећи иа територији суда који треба да их примени претставља веома сложен задатак. Он подразумева, y извесном смислу, стваралачки рад. Пре свега, правилно извршење таквог задатка претпоставља да суднја добро познаје наше друштвене односе као и смерове њиховог развитка. Познавање нашег позитивног права, посебно грађанског односно имовинског, упоредног права, као и познавање права предратне Југославије, претстављају само један од услова y извршењу оваквог задатка. Нзегова сложеност захтева још шнре познавање и културу y области друштвених наука. Наиме, да би ce упознао добро наш друштвено-економски и политички систем и сазнале смернице њиховог развитка, иаши правници, y овом случају првенствено судије, треба да су y току свих важнијих достигнућа друштвених наука код нас, као и да, y оној мери y којој je то могуће и потребно, савладају извесне основе методологије проучавања noјава y овој области, па чак и да учествују y неким ширим акцијама истраживања итд. To би могао да буде веома успешан начин y обављању прилично сложеног задатка одабирања, y недостатку правних прописа, оних старих правних правила која најбоље могу бдговарати друштвеним потребама. У вези с тим, они могу да узму активног учешћа y обради виза конкретних случајева који би послужили као користан материјал y циљу нормативног регулисања низа још нерегулисаних односа. Овакав задатак не може бити y супротности с начелом јединства правног система. Напротив, он je y складу с њим, јер такво јединство ce пре овега супротставља остацима поделе >на правна подручја, чије je постојање супротно јединству правног система наше земље. Постојање тих подручја не би смело ни y помисли да ce изједначи, нити оно може имати икакве везе са законодавним правима вародних република. To су две потпуно различите ствари. Ноихово подржавање значило би конзервирање превазиђених тежњи и превазиђених схватања. Начело јединства правног система претпоставља сталну тежњу да ce то јединство и даље остварује и учвршћује, поред осталог и укидањем бивших правних подручја, водећи рачуна о специфичним потребама сваког краја. Таква изградња претставља сложен задатак, шри чему, маколико то могло бити привременог карактера, извесно унифицирање кроз пражсу старих правних правила путем одабирања оних, која најбоље одговарају нашвм условима, без обзира на коме су подручју некада претстављала позитивне текстове, јавља ce све више и као дневна потреба. Главну улогу y томе имају несумшиво републички врховни судови и Савезни врховни суд, као орган који врши права федерације y области правосуђа, па према томе активно учествује и y обезбеђењу јединства правног система.
Др.
Војислав Симовић
93
УСТАВНО НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ПРАВНОГ СИСТЕМА ЈУГОСЛАВИЈЕ