Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

390

.АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

образног водног законодавства ни међу буржоаско-капиталистичким, ни међу социјалистичким земл>ама. To објашшава тиме што на водно законодавство опредељујуће утичу и различити климатски, географски и други природви фактори. Различито ie зато водно законодавство држава које обилују водама (Финска, Енглеска, на пример) од оних које их понегде немају довољно ни за пиће (Мароко, Тунис и др-)- Док су код првих основни односи поводом вода стављени у оквире грађанског права, дотле су y другима они мешаног или искључиво административноправног карактера. Таква ситуација «ије искључена ни y оквиру једне државе, при чему аутор указује на СССР y коме поједине републике имају различите водне режиме (Бело Русија и Јерменија, на пример). 2. Основна поставка бугарског водног права je уставно начело (чл. 7) да су све воде општенародна имовина. Прилазећи анализи овог питања, аутор претходно расправља појам „вода" y смислу објеката права својине. У том смислу их одређује као сложену ствар,- као јединство (спој) водног тока (aqua profluens ако je реч о текућим водама) односно водних маса (ако су y питању стајаће воде) и земљишта покривеног водом (alveus). При том примећује да ова веза земљиште —вода мора бити ефективно остварена и релативно трајна. Ако оца престане тј. ако вода трајно напусти csoie корито оно постаје alveus derelictus и као такво улази v државни земљишни фонд. Разрађујући даље ово питање, аутор налази да сама текућа вода, као токући водни талас засебно узет, није ствар као објект права својине. Међутим, пад воде (спуск — водна снага) koih може бити искоришћен за производњу енергије представља по аутору засебан објект државне својине на водама. To ce не протеже и на односна водна постројења и уређаје, који могу бити и y својики власника земљишта на коме су подигнута или онога ко их ie подигао. По аутору сама вода није роба и није ствар y грађанскоправном промету. Она ce не продаје већ даје или додељује. У односним ситуацијама није реч о отуђењу већ о распореду употреба или искоришћавања. Накнада Koia ce евентуално при том плаћа нема карактер цене. Због тога ce и не може говорити о „крађи воде" и сл., како ce то кекад узима. Воде захваћене y судовима, базенима, резервоарима и сл. кису ~воде y посматраном смислу, нити обавезни објежти државне својине на водама. 3. - Што ce тиче обала река, iesepa и ДР-. оне по бугарском праву такође припадају држави, чак и y случаlу кад водоток протиче кроз нечије имање. Прибрежни сопственици из тог факта никаквих посебних права на употребу воде, ни на коршпћење обала. Они имају само фактички преимућства y том правцу. Од обале треба разликовати заштитни појас водотока ко]'и Hnie v државноЈ своlини, осим ако ce y корист државе по редовним правилима прибави. Он улази у појам водотока само ако je то посебнд. утврђено административним актима и v мери неопходној за одбрану од поплава или борбу против ерозије. У том обиму односно случају предметна земљишта потпадају под режим водног a не земљишног права. Иако су све воде начелво y државној својини, аутор примећује да мали извори и потоци не представљају нккакав важаији економски или други интерес државе. Због тога je употреба њихових вода дозвољена околним имаоџ,има земљишта без икакве дозволе, али само y оквиру личних потреба. За евентуалну надлежну забрану овакве употребе не дугује ce никаква накнада. 4. У бугарском праву држава ie искључиви власник свих вода, схваћено y напред описаном смислу. Својина на водама је њен искључиви мокопол- Садржина ове својине по аутору подразумева троје: право располагања, право управл.ања и право привредног искоришћавања (газдован»а). Од ових je располагаше искључиво атрибуција државе (у надле-