Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ГТРАВО ЗНАЧЕЊЕ ПРАВНЕ НОРМЕ

263

тивно тумачење y ширем с.числу уколико ce оно може и мора прихватити као средство утврђивања правог значења норме. Главни разлог који ce наводи y корист објективног тумачења y ширем смислу јесте y томе што творац норме, a пре свега државни или друштвеви орган као творац норме, не изражавају y норми своју сопствену, личну вољу, него су оргааи који изражавају вољу државе, односно друштва, односно, по марксистичком схватању права, владајуће класе. Сходно томе, лична воља творца норме није битна битна je она објективна воља, као друштвена појава, која чини суштину норме и која и представља њено право значење. Ову објективну вољу творац норме често не изражава потпуно тачно, па je на тумачу да то учини до краја. Ако ce разматра овај разлог за објективно тумачење, онда треба најпре утврдити да ce овако схваћеним објективним тумачењем као исдражlивањем објективне друштвене вол>е долази-У исту оиасност као и са субјективним .тумачењем. Јер, доследно овом схватању, бнтно постаје поново не текст норме него објективна воља коју je он имао изразити. Према томе, тумач кије дужан да ce држи текста норме, њеног језичког значења; он не само може него и треба да иде преко тога чим утврди да je та објективна воља, тј. лраво значење норме, друкчије од језичког значења. Другим речима, до'следно овако схваћено,, објективно тумачење престаје бити везано и постаје слободно тумачење. Отуд ce и објективном тумачењу мора поставити иста .граница као и субјективном оно je примењиво само y оквирима које одре(ђује језичко тумачење, што значи да ce широко схваћено објективно тумагаење може примењивати само y оквиру -објективног тумачења y ужем јсмислу, тј. језичког тумачења. Ахо, држећи ce овог оквира, ближе испитујемо вредност објектевн-ог тумачења, онда треба јасно да разликујемо ту тзв. објективну вољу која ce изражава нормом од личне воље творца норме, као и улогу његове воље при изражавању те објективне воље. Рекли смо већ да ce ова објективна друштвена вод>а, која je no марксистичком схватању y ствари зоља владајуће класе, «е може схватити као нека вол>а y правом смислу речи, тј. као поихичка појава, која може постојати 'само y појединца. Воља класе ce може схватити y два смисла, y објективном ји субјективном. У објективном смислу, воља владајуће класе није ништа друго до онај правац делатности који ce, y датим објект«вним приликама, клгси намеће као неопходан ако хоће да заштити своје интересе, да оствари своје циљеве. Разуме ce, да би ce овај правац делатности могао остварити, потребно je да ra људи схвате и да хоће да га остварују, што значи да припадници жласе треба да га субјективно одразе y својим свестнма и да ra хоће. Тако ce објективна вол>а класе прегвара y њену субјективну вољу, што значи y вољу свих или већине њених припадника. Но, ретко je да ови припадници класе имају исту вољу, као што je ретко и да ce овако субјективно схваћена вол,а класе y потпуности поклапа с њеном објективном вољом. Између н>их постоји по правилу sefee или мање неслагање. И, с овог гледишта гледано, државни органи, као органи класе, н постављенн су да што тачније одразе ову објективну вољу класе, руководећи ce прн том како