Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овај оДнос, односно уговор који би лежао y основи овог правног односа носио би y себи обележја једног сблигационог и теретног комутативног уговора. Ово долази отуда што су и права и обавезе из овог односа имовиарког односно привредног карактера, јер ce односе на привредно пословање радње, управљање и располагање средствима радње и на имовинско-материјалне обавезе према друштвеној заједшгци (15). С друге стране, пошто je овај однос имовинско-правне природе, a не, y принципу, личноправне природе, то јеуслед тога могућно да ce персоналНи састав групе радника y току трајања односа са народним одбором мења. тј. могуће je да поједини радници из групе иступају и да на њихово место улазе нови радници. Наиме, радници који су добили радњу на управљање могу примити новог радника само под условом да тај нови радник прихвати правила радње на прописан начин. To исто важи и y случају пријема новог рздника на место ohof радника који je огказао или коме je отказано даље учествовање y управљању радњом. Ho, y сваком случају, при пријему нових радника укупан број радника мора ce кретати y гранкцама допуштеног броја радника (највише до 3 односно 5), a ново примљени радник ступа y заједницу радње са истим правима и обавезама које имају и радницима којима je дата радња на-управљање (16). Обично, правилима радње предвиђа ce аачин и услови међусобпог иступања (отказивања) и пријема нових радпика y радни колектив (17). (4) Радници који су примили радњу на управљање, поред других права (и обавеза), имају и право да слободно располажу приходи.ма радње (и средствима), по извршењу обавеза према друштвеној заједници, те чист приход радње деле по међусобном соразуму, уколико правилима радње. није друкчије одређено (18). Ово je једна од најбитнијих карактеристика за положај и својство радника мањих радши које су примали на Радници мање радње немају,-нити од кога примају лични доходак на који имају право радници привредних ортанизација са средствима y друштвеној својини и радничким самоуправљањем. Они потпуно самостално и слободно користе чист приход радње. те ra деле «змеђу себе на начин како ce споразуму. Према томе, ни прописи о личним дохотцима радника не примењују ce на раднике ових радњи (19). Отуда, радници ових радњи не примају плату или лични доходак за свој рад од радње, нитн их за исти плаћа народни одбор, већ оно што остане, по подмирењу обавеза према друштвеној заједницп и других трошкова, деле између себе по споразуму. Због тога, оно што сваки од радника добије на овај начин y новцу нити je плата, нити лични доходак за уложени рад y смислу радног законодаветва.

(15) To ce види из садржине правила радње и одговарајућих поменутих уредаба.

(16) У том смислу др. Дејановић —Живанчевић —Церић: ор. cit., с. 160 (обј. 6), (17) Види чл. 30 уредбе о занатским радњама и предузећима; чл. 33 уредбе о угоститељским гтредузећмма и радн>ама; чл. 40 уредбе о трговинској делатности и тртовинским предузећима и радњама.

(18) Упор. чл. 30 уредбе о занатоким радњама и предузећима; чл. 37 уредбе о угоститељсклм предузећима и радшама и чл. 40 уредбе о трговинској делатности и трговинским прсдузећи.ма и радњама.

(19) Уредба о занатским радњама н занатским предузећима (чл. 34) н уредба о угоститељскнм предузећи.ма н радњама (чл. 37) то изричито прошгсује.