Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

289

(5) Најзад, карактерисгичан je за правни однос између народаог одбора и радника и сам начин престанка овог односа. Управо, свај начин престанка одговара самој природи и суштини овог односа. Будући да ce радња предаје на управљање радницима на неодређено врвме, тј. по правилу унапред ce не утврђу je тачан датум престажка, то je остављено странкама овог односа да истн могу отказати. Али, важно je подвући да овде није реч о отказу као појму и институту радног права, као основу раскидања радноправног односа између радника и привредне организације. Јер, овде ce отг казује „даље управљање радње' (20), што значи даље всфење радње, те так-вим отказивањем престаје и сам правни однос између радника и народног одбора. Право отказввања прнпада како радницима тако и народном одбору општине, под одређеннм условима и y одређеним роковима. Према томе, радници отказују даље управљање радњом народном одбору, a не самој радњи. Да ово отказивање нема карактер и значај отказа y смислу радног права могу послужити следеће чињенице: Прво, отказивање даљег управљања радњом може бити не само индивидуално, тј. од стране појединог радника или поједином раднику дат отказ, већ и колективно, тј. да читава група радника, која je управљала радњом, поднесе кблективан отказ на даље управљање радњом, или да ce сви-ма њима откаже од стране народног одбора даље управљање радн>ом. Друго, услови под којима ce може отказати управл.ање радњом, као и отказни рокови су друкчији од рокова који ce редовно утврђују општим прописима радног права за отказ радног односа. Ово долази отуда што су и мстиви односно разлози за отказивање друкчији и y «епосредној и иокључивој вези са самим управљањем. ралњом, тј. са извршењем обавеза из правила радње. Тако, овде важи принцип да народни одбср може дати отказ групи радника, пословсфи односно поједином раднику, „ако они не извршавају обавезе утврђене правилима радње". Дакле. више су имовинске, a не личне природе, више ce односе ,на само пословање радњом, a мање на личне особине, лично стање и својство радника, што je правило y механизму отказивања радног односа. Треће, да није реч о отказу y смислу радног законодавства види ce и по томе што je за споро-ве који кастану y вези са отказнвањем даљег управљаља радњом, надлежан окружнн привредни суд, јер je овде y питању један привредн« спор a не редовни суд који расправља радне спорове из радног односа (21). (6) Правни положај радника који су примили радњу на управљање je посебан и сасвим различит од правног положаја радника привредних аргакизација. Он je регулисан посебним прописима из области привреде a не прописима из области радног законодавства. Отуда ти прописи и не- могу регулисати правну ситуацију ових радника као да су то лица y радном односу, јер они стварно и_ нису y радном односу, већ ce налазе y једном по-

(20) Види чл. Зб уредбе о занатским радњама и предузећима; чл. 38 уредбе о утоститељским предузећима и радњама и чл. 40 уредбе о трговинској делатности и трго-винским предузећима и радњама.

(21) Види чл. 35 уредбе о занатским радњама и предузећима; чл. 38 уредбе о угоститељским предузећима и радњама и чл. 46 уредбе о трговинској делатности и тргови)Нским предузећима и радњама.