Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

манског јавног права. На основу брижљиво прибране и одабране грађе, писац je пратио историјски развој ових установа од почетна VII века па дал>е. Он je успео да расветли њихов постанак, успон и опадање и да утврди чияиоце који су током времена на то деловали. Халифе су у почетку долазиле на власт набором и признањем заједнице. Они су та да олнчавали јединство државяе заједнице и власти. То je било за прве четворице халифа до године 661. После тога на овај положај долазило се присвајг њем власти и «аслеђем. али се ипак све до половине VIII века, одржало јединство државе. Тада се држава цепа на Неточно царство са седиштем у Багдаду и Западно царство са седиштем у Кордови. Халифе у Багдаду успеле су да за извесно в реме у својим рукама одрже јединство духовне и световне власти. Они су по узору на византиске и персиске владаоце били апсолутни господари. То je нарочито дошло до иаражаја за воеме владавине халифе Харун ал-Рашида. Међутим, већ од IX века почигье опадати политичка Moh халифе. Виооки војни и дворски службеници, преузимају постелено у iCßoje руке световну власт. Халифе постају играчке у њиховим рукама и долазе на свој положа} по њиховој вољи и шиховом изберу. У место халифе световну власт врши емир улумера, шеф кога бирају војни и дворски службеници. Из ове установе развија се султанат, једна врста световног поглаваоа коме je подређен халифа као духовни поглавар. Дакле, ту наступа цепање духовне и световне власти. Оне и дал,е постоје једна поред друге, али je духовна подрежена световној власти. Писац овде лепо уочава сукоб права и факта и победу факта над правом. Уједно износи и настојање да се у начелима шеријата нађу ослонац и докази за правно оправдање ствооеног стажа. Писав, je ове сложене проблеме поставио јасно и образложио их убедл>ивим доказима и сигурним чињенипама. Нэегово дело може корисно послужити онима који изучавају општу историју, а посебно историју наших народа под турском владавином.

М. Беговић

Jasper Ridley: THE LAW OF THE CARRIAGE OF GOODS BY LAND, SEA AND AIR, London, 1957, Shaw & Sons Ltd., XLVIII 245 ido. У првом делу књиге реч je о праву које регулише превоз копненим путевима, под којим аутор подразумева провоз друмом, железницом и унутрашњим воденим путевима. Овај последњи. иако яма доста елемената права које ше поморски превоз. много je више везан са правним правилима о превозу ообе копном. Превоз унутрашњим воденим путевима аутор излаже прилично укратко, напомињући да се сит} г ације у овој врсти сасбраћаја оешавају на основу одреи common law-а о копненом и поморском превозу. У Енглеокој je друмски превоз робе још увек у највећој мери регулисан нормама common law-а, док je, напротив, превоз железницом сав обухваћен писаним законским прописима (statutes) и стандардним условиМа донетим у оквиру овлашћења закона о железничком превозу. У Пнглеској се разликују јавни и прпватн и превозиоци. Између осталог, јавнн превозилац дужан je да провози ;роб,у за овакога, осим у случајевима кад je овлашЬен да превоз одбије. Приватни превозилац нема овакву обавезу. Јавни превозилац, поред тога, одговоран je за све штете или губитке робе у току превоза, осим у пет изричито набројаних случајева и зато има и карактер осигураватеља робе. Приватни превозилац, напротив, одговара једино у случају акр штете или губици настану услед његовог нехата. Прелазећи на уговор о поевозу, аутор оезимиоа правну ситуацију која настаје уколико јавни превозилац не закључи такав уговор. Према правилима common law-а не сматра се да јавни превозилац вошн превоз на основу једног претпоставл>еног уговора, већ на основу обичаја који влада у превозилачкој

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА