Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОСНОВНА СОЦИОЛОШКА СХВАТАЊА Л, Ф. ВИЗЕА

11

над систематским. Класа je једна врста друштвеног слоја, као и сталеж, што претпоставља да има бар два слоја и да они нису једнаки него je уедая подређен другом. Сталеж je типично средњевековни слој; класа савремени. Класе су скупине л>уди „релативно (непотпуно) јединствене, који су приближно једнаки по богатству, и мери унутарполитичке моћи, који стога имају исте интересе и мишљење о животу. Оне покушавају да спрече опасност да изоловани појединац постане жртвом експлоатације."' Корен класа je економика. Класе су као целине неорганизован. Утицај класа на човека веома je велик он у знатно] мери ствара његово биће. Постоји тенденција да ce између класа води борба, али она коже бити избегнута јединственим националиим духом. У друштву посте]'« много класа я подела на две или три класс представља упрошћавање. У основи има пет класа: бедни, радници, сити и капиталисти, имућни, богати. У свакој класи има више слојева. Слободне професије нису класе у правом омислу, јер не учествују непосредно у производив и могу се условно придружити оној клаои с којом се осећају најближе, сходно свом раду. 2. Ако се приђе оцени Визеове примене кьегових главних социолошких појмова на подробнију изградњу соцнологије и објашњење појединих друштвених појава, одмах ce види колико je његово схватање друштвеног процеса уско и формалистично. Помоћу њега се не може обухватити низ најзначајнијих друштвених процеса, одређених садржином а не ступњем приближавања или удал>авања. Стога ни Визе није могао остати доследан себи, na je веома много одступао од свог сопственог полазног става и уместо да поједине друштвене процесс и творевине одређује ступњем удал>авања или приближавања љу.ди, он их je сдређивао, као и сваки други социолог који није уовојно његово схватање, помоћу других, садржинских елемената. Тако je класификација процеса и творевина и објашњење поједнних важных процеса и творевина највећим делом извршена ван, па и против полазних тачака које по самом Визеу треба да буду основ ове клаоификације и објашњења. То се види јасно и из онога што смо већ навели. Визе je релативно највише успео да остане доследан себи у класификацнји својих главних процеса, којима се ближе одређују основни процеси приближавања и удаљавања. Он наводи разне врсте процеса приближавања идући редом по ступњу приближности, као што слично чини и с процесима удаљавања. МеђутНм, већ ни овде то није довољно успело. Основ неуспеха je у томе што се ступай, приближности или удал,ености (тј. раздаллша) не може мерити све остаје само приближно одређено. Визе, технички речено, није успео да одреди лествицу ступн>ева (скалу за мерење ових раздал>ина), већ их само ређа по рангу, а то je непрецизно. То у још већој меои важи за његов е процеое друтог реда, процесе у друштвеним творевинама. Исто тако не делује убедл.иво ни разликовање процеса првог и другог реда. Међутим, кад с класификације процеса пређе на њихову подробнију обраду, ояда се ноказује колнко Визе мора да одступи од својих полазяих тачака. То се лепо види на опнсу експлоатације. Сходно својој полазној тачки, Визе би и експлоатацију, као и сваки други процес, морао да одреди помоћу стушьа и врсте удал.ености или цриблнжености, односно процеса удаљавања или приближавања, да покаже шта експлоатацију као такву одликује у овом погледу од других процеса. Он то, међутим, нимало не чини, већ експлоатацију одређује, као и