Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јих појмова с историски конкретним појавама. Ноегову обраду ћемо показати на три примера. Искоршпћавање, експлоатација (Ausbeutung), као разарајући процес у творевинама, Визе дефинише овако; „Експлоатација постоји кад неко допушта да други ради за њега и одузима му потпуно или Делимично произволе његовог рада“. Циљ искоришћавања може бити сопствено обогаћивање, али може бити и неки друш. Средства могу бити одаяост или зависност искориптћеног, његова љубав, верока уверењз, економски положај, итд. Стога ce иск-орипгћавање не своди, као што социјалисти хоВе, «а одно-c капиталист —радник то је ошптељудска појава. Склонсст ка искорипгћавању постоји у већине људи. To je један облик склоности ка превал>ивању терета на другог. Зато, да би се искорипгћавање искоренило, треба све људе изједначити у моћи. јер Ъе иначе јачи увек искоршпћавати слабијега. Право ту може помоћи, али то није довол.но - чак и оно често озакоњује иокоришћавање. Често се исжоришћав-ање маскира на пример, «олонијалисти тврде да су просветителен. Капиталистичка експлоатација постоји само ако су радници слабији од капиталиста по друштвеној моћи, а та слабост није увек подједнака. Радяици такође желе да искоришћавају и за то социјализам по себи не значи потпуно искорењнвање експлоатације. Али, с друге стране, нису све друштвене класе подједнако веште искоришћавању. Класе које су дуго владале стичу велику вештину експлоатације и особито њеног маскирања. Потчињене класе треба томе тек да се уче. Уколико je експлоататорска трупа јача и свеснија, утолико je јача њена експлоатација и утолико више она у својим очима оправдана експлоатацију. Уколико je већа -разлика између експлоатисан-их я експлоататора, утолико je јача и «емилоснија експлоатација. Визе не верује да ће долазак пролетариата на власт укинути експлоатацију он ће само промеяити одговарајуће улоге. Али се експлоатација може смањити повећањем демократије, к-оја слабијима даје у руке средства да се боре против експлоатац-ије јачих. Теже je оузбијати отворену -него прикривену експлоагацију. Главне врсте експлоатације, ко je Визе наводи по Росу, jecy: родителе експлоатишу децу, мушкарци жене, богати сироте, мањина већину (али и обратно), ленивци вредне, образовании необразованнее (понекад и обратно), организовани неорга-низоваие, свештевици световшаке, победници побеђене, управл>ачи народ. Држава по Визеу не би постојала кад би постојала општечовечанска л>убав, ка-д би алтруизам био исто толико јак колико и егоизам и кад не би постојала жеље за владагьем над другим. Државна je функција спречавање препрека које ce постављају д-руштвеном животу услед жеље за владагьем над другим. Држава je најопштији и најпразнији друштвени облик који настаје свуда где слабији и јачи морају дуже да живе заједно. Оваква заједница мора да ce одржава једн-им спољним поректом. Овај поредак je далеко од склада, он je „најчешће објективирање и санкционисање једног односа експлоатације . Држава je нужност ради регулисања борби које настају услед природних разлика у снази међу људима. Држава je увек у служби јачих, иако изгледа да je неутрална у њиховој борби са слабијима. Држава ће поступно одумирати уколико људи постају бољи. У држави се одигравају свн друштвенн процеси, а основни je процес власти. Излажући појам класе као друштвеног тела, Визе исправно наглашава да су класе -временск-и условљене -и да историско истраживање -овде има предност