Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНИ РЕЖИМ КОНКУРЕНЦИИ, МОНОПОЛА И ОЛИГОПОЛА

Иде се дакле за тим да се одреди положа] подузећа према његовој практично] позицији, а не само правној. Друга характеристика законодавства на Западу je у томе што тражи јавност у цјелокупном поступку око спријечавања ограничавања слободне утакмице. То се постнзава обавезном регистрациям споразума (као у Енглеској гдје су ти регистри јавнн), обавјештавањем јавности, публицирагьем подузетих мјера, a такођер и обавјештавањем владе о раду органа којима je повјерена административна и судска власт у овим стварима. У Западној Њемачкој, на примјер, картелни уред мора објављивати годишњи извјештај о свои раду, а влада je обавезна да raj извјештај са свим примједбама упути скупштини. Трећа характеристика су прилагођене санкције у виду високих новчаних казни, казне затвора и административних мјера. Четврта характеристика je формирање органа за спровођење тих прописа. То су махом специјални органи, с великим компетенцијама и саставл>ени од високих функционера. Уколико се допусти судски пут онда je то пут цивилне заштите и, понегдје, судска контрола у погледу примјене права (као, на примјер, у Нэемачкој). Јасно je да предложене компетенције траже органе с потребним квалификацијама и ауторитетом и да je судски пут погода« само кад се ради о стриктној примјени права, док се у погледу осталих елемената као што су цијене, проБизије и др. који су претежно подложки економској оцјени, показују вансудски органи ефикаснијима (7). Наравне да текстови нису главки ослонац за оцјену вриједносги ових мјера. Прайса у спровођењу тих мјера даје тек реалну слику о ефекту прописаних мјера. В Наше право. У нашем праву „антитрустовско и аитикартеляо законсдавство" није регулирано одговарајућим законом, као што ни недопуштена конкуренција није посебно регулнрана. Закон о удруживању и пословно]' сурадњи у привреди забранио je закл>учиван>е уговора о пословно-техничкој сурадњи, односно оснивање пословног удружења са циљевима који су супротни начелима јединственог привредног подручја, планског усмјеравања привреде и другим начелима друштвено-економског система. Такав уговор не смије садржати нарочито клаузуле које имају еврху ограничена опсега производње и употребе капацитета произвођача, онемогућавања економског опстанка на тржишту другим привредним организацијама, подјелу тржишта и пословног подручја, или којнма се предвира споразумјевање сауговарача о продајним цијенама на унутрашњем тржишту (чл. 111). Осим тога, пословно удружење не смије ни у ком облику ограничавати слободну утакмицу у производили или продаји робе, или у пружању прнвреднях услуга подузећима кзван удружена (чл. 155). За повреду ових прописа предвиђене су казнене санкције путем одговорности за привредви пријеступ. Осим овог прописа има и неких других. Уредба о трговачкој дјелатности и трговачким подузећима иэрично забрањује привредним организацијама да се међусобно споразумјевају о продајним цијенама на унутрашнем тржишту и о подјели тржишта у погледу продаје робе само одређеним потрошачима, као и о другим увјетима и облицима послован>а који доводе до монополистичког положаја на тржишту. Споразуми закл,у-

(7) Цитирани ггодади узети су из дЈела: Guide to Legislation on Restrictive Business Practices, vol. I —U., Paris, 1960, publ. European Productivity Agency of the Organisation for European Economie Cooperation; A, Demlchal; Le contrôle de l’Etat sur les organismes privés, I —II, Paris, 1960; Ch. del Marmol: La protection contre les abus de puissance économique en droit belge, Liège, 1960.