Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И на подручју казненог права, у првом реду закон о привредним прнјеступима, а затим и Кривични законик, дају могућност одређене контроле рада подузећа. Поготово кад се узима У обзир да je закон о привредним пријеступима дефинирао привредни пријеступ као позреду правила о привредном или финанцијском пословању; није дакле инкриминирао повреду прописа о привредном пословању, а правила привредног пословања лредставл>ају више неволи прописи. Ту je закон добрим дијелом бланкетне природе. Наше законодавство дало je приличан број прописа управо у циљу контроле рада подузећа. Осим већ споменутих прописа о удруживању, који садрже подлогу „антикартелног права", постоји низ других прописа, напосе у погледу контроле квалитете живежних намирница, стандарда квалитете произвола, контроле цијена и других. Санкције су овдје предвиђене кроз привредне пријеступе, док грађанскоправне санкције остају предмет одлуке судова на основу опћих норми. Као што су изнијети ПјЗимјери из иноземное права показали, законски прописи, који су донесены у цил>у спријечавања ограничавања конкуренције, иду много дал>е и укључују оцјену нарочито у односу на цијене, добит, друге услове, јсдном рјечју у погледу пословања подузећа која имају на тржишту монополну или олигополну ситуацију, односно монополну позицију. У том погледу наше законодавство ннје потпуно, а недостатак гледајући у оквиру правног система јесте у томе што не постоји један или неколико основных закона у овој области, који би у цијелини рјешавали ове односе, предвиђали дјсла, органе и санкцију. Сва санкција у оквиру садашњих прописа своди се на новчано кажњавање за учињени пријеступ. Грађанскоправне методе, због изнјесне резервираности судова, остају прилично по страни, те тако казнене мјере утјечу на уклањање непожел>них појава, али се не репарира положа ј појединаца који су доведены у одређену ситуацију заклЈучењем диктираних уговора. Неколико примјера може да илустрира постојање појединих уговорних услова, који могу бити предмет сумње у погледу допуштености или прихватлживости. По правилнику о опћим увјетима за испоруху електричне енергије („Службени лист ФНРЈ“, 32/57) испоручилад нма право ускратити испоруку струје потрошачу, ако у одређеном року не плати доспјели рачун. Одмах ce поставља питање који je то одређени рок; на који се начин презентира рачун доставом или поштом, како се врши уплата и др. Затим таква формулација не искл>учује могућност ускраћршања давања струје болницама, социјалним установама или другим лицима која врше јавну службу, те бар у том правду не садржи ближе услове у погледу дужег рока за плаћање, претходне опомене или других мјера које треба подузети прије искључења струје. По правилнику о добави плина из Граске плинаре у Загребу, што га je одобрио Народни одбор Загреба, плинара може немотивирано отказати добаву плина потрошачу, иако се осим тога предвиђа 12 разлога из којих плинара има право обуставити добаву плгша потрошачу без обзира на отказни рок. Међу разлозима за обуставу плина без отказног рока наводи се случај, ако се код принудне управе или ликвидације не све тражбине плЈшаре. У некггм случајевима комунална подузећа, имају монопол, везују давание својих услуга уз кориштење других услуга које не представл>ају предмет њихове основне дјелатности, те тако силе потрошача да споредне услуге прими без приговора, јер га иначе лишавају услуга које пружају као монополисти. По водоводном правилнику, који je израдило Удружење водовода и канализације ФНРЈ, водовод има право затворити воду, ако се након истека рока плаћања (15 дана након примитка рачуна) рачуни не плате ни у даљњем року од пет дана рачунајући од примитка писмене опомене, или ако потрошач