Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

правый режим конкуренци je, монопола и олигопола

29

одбије примитак другог рачуна, или ако ce рачун односно обавијест не може предати ни након другог покушаја. И овдје ce поставља питање да ли та правила могу да важе апсолутно (у том правду je добра пракса загребачких комуналних подузећа да за вријеме кориштења годишњих одмора у љетним мјесецима не врше наплату), па и према правним лицима која врше јавну службу као што су болнице, социјалне установе, жељезниде и сл. Ако се и не би могло усвојити становиште које je заузела швицарска теорија, да се опскрба дужника водом у градским насељима не може учинити зависном од исплате дута (Becker: op. cit. , р. 26), ипак не треба сметнути с ума да у великим насељима ускраћивање даваша воде од стране водовода ( доводи у питање снабдјевање основним животним потребама, ко je се не могу намирити на други начин, па би право на укиданье воде требало прецизно регулирати, можда условити покушајем претходних извршења на новчаним потраживањима, па евентуално и на покретнинама. Раднички сазјет Градске плинаре у Загребу донио je 20 децембра 1960 закльучак да се уведе наплата мјесечног паушала за коришћење плиномјера, иако такву одлуку може само да донесе народни одбор. Накнадном сугласношћу Народног одбора ова je одлука озакоњена. Најновијом мјером поштанске управе предвиђен je откуп -телефонских апарата од стране претплатника. Не улазећи у економску страну овог питаььа, са строго правног гледишта, довољно je указати на то да je претплатнидима остављен рок од осам дана да се изјасне да ли желе откупити апарате, што je очигледно сувише кратак рок да покушају набавити апарате на другом мјесту. Осим го га за процјену апарата није предвиђен никакав рекламациони поступай, а наплати para се приступило без обзира на изјаву да ли се апарат купује или не. Као што je наведено правила ДОЗ-а за осигурање се не публицирају. нити се штампа ј у на полеђини по лице, већ се могу добити на у вид у пословницама ДОЗ-а, Наравно да таква ситуација отежава положај осигураника, jep се не може на вријеме упознати с правилима осигурања, па се поставља неколико правних гтиташа као што je: што ће биги ако потпише полицу а није добио правила на увид; или, ако je потписао клаузулу да je правила преузео, а то није био случај; и, коначно, која je вриједност уручених правила приликом потписивања када тек накнадно сазнаје под којим се условима осигурао. Овдје бих указао само на један случај. По правилима ДОЗ-а за комбинирано осигураьье моторних возила лица без обје руке, обје шаке, без стопала, сматрају се неспрбним за осигуранье, те нису осигурана чак и ако уплате премију осигураша. Изузетно се и таква лица могу осигурати, али само ако je у полици то изричито предвиђено. Душевно болесна (слабоумна и душевно ограничена) лица су апсолутно неспособна за осигурање, те се у сваком случају искључују из осигурања (члан 10/Б наведених правила). Оправдано je питати се да ли су таква правила правно одржива поготово кад ДОЗ има монопол осигурања. Питанье je који број осигураника, нарочито који су осигурали мотор на возила, знају за такве одредбе, а затим да ли се без далыьега неке категорије грађана могу искључити од осигурања у довести у тако тежак положај и жртву осигураника. Томе треба додати да у пракси ДОЗ-а постоји и једнострано уношење услова који нису саставни дио уговора осигурања. Тако образац пријаве каско штете садржи упутство „Нарочита напомена“ према којем се поправак оштећеног возила не смије обавити прије него што орган ДОЗ-а не установи оштећење од незгоде, осим ако би поправак био хитно потребан у јавном интересу. Питанье je како се томе може удовољити у иноземству, a остављамо по страни правку страну, јер једностране клаузуле наравно не обавезују. Једна анализа опћих услова подузећа дала би и друге примјере. Ако дакле треба предвидјети контролу пословања подузећа у правцу улажења у садржај његовог рада онда се она може замислити на неколико начина: 1 Статутарна контрола: оснивачи ће приликом оснивања моћи да процјеке који ће дјелокруг дати подузећу, колико ће подузећа бити са истом дјелатношћу и осигурати му одређен положа ј на тржишту; 2 Реглементарне мјере које укључују контролу државних органа над радом подузећа: 3 Финанцијска контрола која укључује контролу банака; 4 Судска контрола ко ja с гледишта-законитости посуовања утјече на рад подузећа; 3 Административна контрола, која укључује разне видове контрола с гледишта законитости пословања;