Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштвеног утицаја и надзора, али не у правцу административно? мешања у рад установе и њеног хијерархиског подређивања. Према свему овоме, преттооу<а не сме да послужи као основ саветима за њихово непосредно уплитање у конкретан рад поједине установе и за предузимање мера ради непосредног управл>тња установом (20). 11. У станове и друштвена тела који представл.ају посебне облике аутокомног повезивагьа имају значајну улогу и место у нашем систему непосредне социјалистичке демократије. Вишеструка улога ових тела и институција изражава се у неколико праваца. Прво, све ове институције обезбеђују да се рад и делатност самосталних установа на одређеним подручјима општедруштвене делатности развија у смислу задовољења заједничких интереса. На овај начин, самосталне установе, које имају широку самоуправност у обавл.ању својих задатака, лакше могу сзгледати не само оне интересе које се односе на саму установу ad loco, већ непосредно схватити и добровольно применити све оне задатке који произилазе из општедруштвених и заједничких потреба. Друго, институције које врше у одређеном смислу вертикално повезивање рада одређених установа, јавл>ају се као спона међу њима у изналажењу оног што се у датим условима и времену сматра за општедруштвено. Значи да општедруштвени интерес у раду самосталних установа не одређује више нико други изван њих самих, тј. не одређује се искл>учиво од стране посебних органа власти у друштву, ни у облику правно санкционисаних правила. Отуда се стварањем ових институција у суштини доприноси даљем развијању целокупног система друштвеног самоуправл>ања, јача статус сваке посебне установе у дијалектнчком процесу све ширег и непосредкијег гьиховог аутономног повезивања. Треће, аутономно повезивање установа доприноси да се аутономија и самосталност установе не схвати у њеном идеалистичком, метафизичном вeh у дијалектичком смислу. Наиме, самосталност установе не значи и њено издвајање и отуђивање од друштва, нити њено непотчињавање општедруштвеним потребама. То би водило ка разбијању друштвене целине на њене хетерогене делове, које у себи носи изопачегье целокупног система друштвене самоуправе. Овде je самоуправа „очишћена" од државне принуде, и ослобођена да неко други, ван ње, одређује „владајући" општи интерес. Тако je на подручјима друштвене делатности где je самоуправа преузела општедруштвене функције, држава престала да интервенише не само адмннистративним путем већ све више препушта да се одређени друштвени односи регулишу и слободно прихватају на различите! нивоима у оквиру саме самоуправе. У делатности институција које представл>ају аутономно повезивање самосталних установа, као што се види, изражава се један процес који у својој основи има посебан друштвено-политички значај у даљем развијању самоуправе на подручју јавних служби. У остварењу својих функција, -ове институције доприносе убрзаном процесу замењивања правних прописа и норми општедрз'штвеним, и стварању та-квих правила друштвеног понашања, које самосталне установе и њихови органи (а тиме н чланови колектива) прихватају унутрашњим сазнањем и

(20) Ближе о саветима као територијалним органима друштвеног самоуправљања в. др. Алекеандар Христов: Савети народних одбора, изд. Завода за јавну управу Београд, 1960., 39 —45.