Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ВОЈНИ УПРАВНИ ОРГАНИ

закона и иначе прописано да државни секретаријати доносе правнлнике, наредбе, итд. Но обично се редовно говори о надлежности државног секретариата а не државног секретара. Међутим, у војним прописима се редовно наводи да je за доношење одређеног акта, обавл>ање одређених послова, надлежан командант (начелник), дакле старешина органа. Тачно je да je положај војног старейшие као старешине органа веома наглашен у војној организацији. али таква прайса одређивања надлежности није увек најприкладнија, јер доводи до сумње да ли je при таквој одредби старешина у питању овлашћен да решавање одређеног управног посла повери старейший из састава свог органа у омислу чл. 35, ст. 2, закона о управдом поступку (тзв. суплирање, замена надлежности). Ако би се схватила одредбе наших војних прописа у којима се надлежност за решавање управних ствари готово увек ставља у надлежност старешине органа, тако да акте у тим стварима и не може донети нико други до ли тог старешине, онда би била онемогуЪена примени чл. 35, ст. 2. Сигурно je да се то не жели, а када се то у појединим стварима баш и хоће, онда се може остати при досада уобичајеној формулацији. У противном je препоручљиво следити праксу осталих наших (невојних) прописа, те одређивати да je за решавање неке управне ствари надлежна, на пример, команда дивизије однооно управа устаяове тога ранга и томе слично. Jep и онако важи опште правило да решена из надлежности органа доноси старешина органа. Међутим кад служба то налаже, одступања од тог правила по одлуци самог старешине и у граяицама дозвољеног морају се предвидети, чиме се кажо je познато старешина органа не ослобађа одговорности за правилно и законито функционисање органа. Оваквим прописиваньем надлежности органу а не старешини, избегло би се, што je понегде био олучај, прописивање надлежности за решавање појединих ствари неким старешинама које су на служби у вишим IВОЈним упранним органима. С обзиром на нуихов положај у тим органилlа који je био, на пример, у рангу команданта пука, признавала им се понекад првостепена надлежност за решаване управних ствари као да су команданти пука. Нэиховим решењима фактично се онда заобилазило начело двостепености, премда се то није хтело, будући je у таквим случајевима по жалби одлучивао старешина дотичне команде (управе), дакле, фактично je исти орган решавао ствар у оба степена. Разумљиво да би старешина војног управног органа, када je то потребно и могуће, могао по плану 35, ст. 2, закона о управном поступку пренети овлашћење за решавање ствари на одређене старешине које су на служби у самом органу. Али тако допето решење сматра се као да je донесено од самог старешине органа l па се евентуална жалба упућује на решавање другостепеном војном управном органу. Старешина првостепеног органа, истина, -може по жалби заменити то решење и донети ново под условима из чл. 234 и сл. закона о управном поступку, али то може учинити и у случају кад сам доноси првостепеко решење, но у оба случаја то ново решење остаје и опет само првостепеяо решење. Поред Државног секретариата за послове народне одбране, само војни теркторијални органи су овлашћени да према грађанима и државвим органима, приЕредним и друштвеним организацијама иступају као органи државне упрве у стварима из одрећене им надлежности. Други војни управни органи начелно нису овлашпени да према грађанима који нису на служби у ЈНА као и према поменутим