Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

прописи уколико се односе на другостепене и трећестепене војне територијалне органе, али што се тиче првостепених територијалних органа војних одсека чије се подручје одређује првенствено с обзиром на административну поделу земле, нема, изгледа, разлога који би спречавали објављивање прописа о њиховој месној надлежности. Потреба се за тим ракије ннје још толико осећала, јер je у седишту сваког среза био и војни одсек што je грађанима и без посебне објаве било познато. Али после укидања срезова y HP Црној Гори и АутономноКооовско-Метохијској Области, а у осталим републикама проширење њихове територије, разлози правне сигурности говоре у прилог објаве прописа о месној надлежности војних одсека који се данас јавлају било као првостепени војви територијални сргани или као другостепени органи у неким стварима у којима решава орган општкнског народное одбора надлежан за послове народна одбране, о чему je напред била реч. Иначе месна надлежност војних територијалних органа у односу на њихову специфичну надлежност као војних територијалних органа простире се на одређеној им територији, па се по томе ни у чему не разлижује од месте надлежности осталих органа државне управе. Друкчије ствар стоји код осталих војних управних органа, алн и код оних територијалних органа којн се, и кад се, појављују као трупие команде. Нэихова месна надлежност (сам назив баш и није адекватан, алн га задржавамо јер јс уобичајен) не равна се по територији већ по припадности лица било којој од јединица и установа које се налазе под руководством конкретное војног управног органа. Тако je команда пука место надлежна за сва лица која припадају једнницама и установама пука, команда дивизије за сва лица која припадају једнницама и установама дивизнје .(а не припадају пуковима дивизије, али и за лица из састава пукова у стварима у којима се тек дивизија јавља као првостепени орган) и тако редом. Дакле, ако желимо утврдити који je војни управни орган месно надлежан за решавање конкретне управне ствари, морамо најпре утврдити војни управни орган којн би требало да буде стварно надлежан за ту ствар, па кад смо утврдили да би то, рецимо, била команда дивизије, онда je месно кадлежна команда оне дивизије које je странка припадник (односно у којој се налази имовина, ако je поступай настао у вези с њом). Чак и кад ови органи решавају и неке управне ствари грађана, дакле, оних који нису припадници н»ихових јединица (а то бива само кад управноправни однос потиче у вези са службой у војним јединицама и установама, било саме странке, било лица од коjer странка изводи неко право) њихова се месна надлежност онет не равна према боравишту односно пребивалишту странке, већ према војној јединици (установи) у вези с којом je настао управноправни однос о коме je реч. 3. Сукоб надлежности. У погледу сукоба надлежности како измену самих војних управних органа тако и између некое од њих с једне и којег невојног органа с друге стране, иако се они у пракси не догађају, ипак je од интереса размотрити ситуације које би се еаентуално могле појавити. Само се по себн разуме да у сукоб не могу доћи војнн управни органи који стоје у хијерархијском односу. Али je сукоб могућ између два или ваше војних управних органа којн нису мејјусобно у хијерархпјском односу. Решавање таквог