Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКХЛТЕТА

од 15—20 гроша а некада и преко 20 гроша за свако ожеаено лице у једном по.vyr-ођу. Нахиски и кнежиски кнезови су могли пореску стопу повећавати и сма-ьивати према величини и квалитету имагьа пореског обвезника (13). Кнез Милош je имао право да ослободи известан број лица од плаћа.ња пореза. Ослобођење се аршило писменом яаредбом кнеза Милоша. Било je неколико категорија л>удн који су били ослобођени од пореза. Пре свега, чиновници, свештеници, заслужна лица, -.адружни очеви, лица изнад 70 година живота, најсиромашнији и просјаци (14). Приликом прикупљања пореза старейшие су често злоупотребљавале свој положај. Број пореских обвезника према списковима који су предавали кнезу Милошу и скупштини био je много мањи у односу на стварни број пореских обвезкика који су плаћали порез. Вишак који je на тај начин прикушъен старешнне су задржавали за себе. Да би стао на пут злоупотребама старешина који су прикупљали порез, кнез Милош je У неколико махова изкршио попис становништва. Први попис после устанка извршен je 1819 (15), затим 1822, «тд. Скупштина je на овај начин распоређивала порез до Сретењског устава (1835). По Уставу одређен je годишњи порез од 6 талйра или 30 гроша. Ова одредба остала je я дал.е н снази после укядагьа Сретењсжог устава (16). 2. Делатност скупштина у овом периоду манифестовала се у постављању захтева Порти « избору депутација које су слате у Цариград на преговоре с Портом. Истина, пресудан утицај на избор депута имао je кнез Милош. Он je предлагао скупштини депутате који су њему одани, мада су у неколико махова чланови депутација били и гьегови противници. Активност скупштине на овом пољу била je нарочито значајна од 18.15 до 1833, тј. до доношења хатишерифа којима je Порта испунила захтеве које су Срби поставляли и на тај начин нзвршила обавезе које су произилазиле из осме тачке Букурешког уговора. Bei прва српска депутација ко ja je послата у Цариград 1815 заонивала je своје захтеве на одредбама Ичковог мира (17). Следеће године послата je друга депутација у саставу: Јован Обреновић, Вујица Вулићевнћ, Ђорђе Поповић я Милисав Трифуновић, са молбом да се испуне одредбе Ичковог мира. Међутим, реализација српских захтева у велшкој мери зависала je од става Русије према Порти и њеног ангажовања да помогне оправдане српске захтеве. Русија je том приликом имала благонаклон став према српским захтевима. Она je, преко свога посланика у Цариграду Строганова, не смао подржала српске захтеве код Порте, него и саветима које je давала кнезу Милошу и српским деяутатима помогла да се српско питање повољно реши. Порта je, напротив настојала да се са Србима споразуме непосред но мимо Русије, рачунајући да ће на тај начин сманшти српске захтеве. На тој линији Порта je успела да 1817 добије од Милоша адресу благодарности за рована права Србима“ (18). Ова адреса захвалности неповол.но je утицала на дали ток српских послова, а нарочито на мешање руског посланика Строганова,

(13) Вук: Грађа, 197. (14) 1821 ослобођено je од плаћања пореза 1735 лица; 1322 2036 лица; 1823 807; 1824 795; 1825 2746; 1826 555; 1827 881; 1828 1228; 1829 1346; 1830 1135; 1831 1111; 1832 1210; 1833 1113; 834 837; 835 2380 (М. Петровић Финансије, 167).

(15) На основу овог поппса, у Београдском пашалуку било je 12 нахија, 4а кнежина; 1450 села; 53.673 кућа. Харачких лица 126.999 и пореских ожеаених лица 63.121 (Н. Петровић: Финансије, 169 —170).

(16) М. Петрович : Финансије, 161. (17) Х'авриловиП: н. д., I, 233 —4, (18) Гавриловић: н. д., I, 383.