Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

60

АНАЛИ IiPABHOr ФАКУЛТЕТА

тих захтева подмићујући «ајвеће турске чиновнике. Скупштииа je до хатишерифа 1830 join неколико пута интервенисала код Порте, упућујућ и нове депутапије који су водили претоворе с њом на основу захтева поставл>ених 1820. Када je Србија хатишерифом добила тражене повластице, активност скупштине на овом пол>у престала je за иэвесно време, до појаве уставног пиаања о односу Милоша и старешинских трупа у борби око централне власти у Србији. 3. ■ — У делатност скупштина у овом периоду треба убројати обја-зл>ивање свих међународноправних и унутрашњих аката којима се одређивао статус и регулисао унутрашњи положај Србије. Акерманска конвенција je први мејјународноправни акт који je регулисао положај Србије у овом периоду; on je свечано прочитан на Крагујевачкој скушптини 1827. На Скупштини су, као што je већ речено, поставл>ени и неки захтеви који се налазе у молби од 1820, a који су изостављсни у овом акту (24). Једренски уговор, односно VI тачка тога уговора Hnjfe објавл>ена на Скупштини делимично због тога што je садржала све одредбе Акерманске т-.онвевције, као и одредбу о шест отргнутих нахија које су Србима већ биле познате. Осим тога, Порта je убрзо донела хатишериф како се и обавезала по Једренском уговору. Први хатишериф од новембра 1829 којим je Порта извршила обавезе Букурешког уговора односно Акерманске коввенције и Једренског уговора, обнародован je на Скупштини и Крагујевцу 25 јануара 1830. Мећутим, као гато je познатно, ни хатишериф од 1829, није обухватио све српске захтеве; па и поред тога његов значај не треба потцењивати jep je реч о првом акту којим je Порта признала самоуправне повластице Србији. i Убрзо после овог хатишерифа, Порта je донела други, августа 1830, који je заједно са бератом о наследном кнежевском достојанству, обнародован на Скупштини крајем новембра и почетном децембра 1830. У хатишериф од 1830 унети су сви српски захтеви о самоуправи. Међутим, на интервенцију Русије у хатишериф су унете и неке одредбе о доживотним саветницима које су биле касније камен спотицања у међусобним односима будуће трупе уставобранител>а и кнеза Милоша. Последњи хатишериф који je издала Порта -за Србију јесте хатишериф од 1833, обнародован на Скупштини у Крагујевцу почетном фебруара 1834 (25). На тај начин српско питање je за дужи период решено на основу међународноправних аката на чијој подлози су донети хатишерифи. Даљи односи у Србији, к>ено унутрашње уређење и организација централних органа власти решазанн су путем доношења устава. Први устав који je Скупштина усвојила 2 фебруара 1835 јесте Сретенски устав. Као што je познато, непосредни повод за издавање Устава je Милетина буна, која je дубоко уздрмала Милошеву власт; после ње, све до абдикације 1839, Милош није успео да учврсти своју власт. Оружани отпор ' учесника Милетине буне (који je имао много шири карактер него што би се могло судити по учесницима) последица je већ сазрелих унутрашњих супротности, супротних интереса одређених друштвених снага старешина, народа, Милоша. Интересантпо je навести како je примл.ен овај Устав на Скупштини. После Милошеве беседе про-

(24) Бук: Грађа, 178—183. (25) Гавриловић: н. д., Ш, 482.