Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

редаба, тј. скупштина je доносила нормативна акте у вези спровођења одредаба хатишерифа и Устава. Наравне и у тим случајевима Милош je имао главну реч, али je по најважнијим питањима скупштина имала право коначног одлучивања. Већ на јануарској Скупштин« 1830 искрсла су нека питања, у вези с хатишерифом од 1829, -која je Милош поднео Скупштини на решавање. Пре света поставило се питање повећања војске и полиције, з’атим повећање броја чиновника и њихових плата, повећања кнежеве плате и др. (29). Тражећи од Скупштине да се изјасни, Милош je говорио: ~Од стране Турске бићемо већ спокојни и безбедни смиримо се и с нама и измену себе, и поводимо се сада, како треба правител>ство с народом да живи, како л’ народ с правителством, определимо ове расходе, и све приходе определимо шта je чија дужност, што Ье коме плаће бити; ово вала сад да овршимо, да се и то .наше решеиије у Цариград пошље, да га депутација, гди треба представи и у ред доведе" (30). Нема података да се Скупштина изјашњавала о сваном постэвленом питању; тога вероватно ннје било стога што се ускоро очекивао други, много потпунији хатишериф. Међутим, ова Скупштина се изјаснила о другом питању и донела одлуку о признању яаследног кнежевског достојанство. Кнез Милош се у својој скупштинској беседи одрекао кнежевског достојанства јер у хатишерифу није била унета одредба о наследном кнежевском достојанству. Милошево одрицање, како je правилно истакао Гавриловић, било je срачунато на то да се од Скупштине изнуди поновно признање и писмени захтев Порти да му се призна наследно кнежевско достојанство. Скупштина je донела три акта. Један je упућен лично кнезу Милошу и у њему се поново признаје наследно кнежевско достојанство и даје заклетва на верност. Други акт упућен je српској депутацији у Цариграду с налогом да се поново обрати Порти и да захтева наследно кнежевско достојанство за кнеэа Милоша. Трећн акт je упућен руском цару; у њему je изражена благорадност српског народа (31). Хатишерифи од 1830 и 1833 поставили су низ проблема о жојима je скупштина требало да решава. На фебруарској Скупштини 1834 Милош je изнео неколико важных питагьа о унутрашњем уређењу Србије о којима je Скупштина имала да се изјасни. Питања су била следећа: „1. О устроенију сваке струке народне, народни дела по наособ и о заведенију закона у њима. 2. О располаганију даяка па народ. 3. О исплаћенију старога архијерејскога дуга, кои лежи на пределима, летос с нама присаедињенима“ (32). Кнез Милош je у скупштинској беседи поставлена пнтања разрадио и дао неке сугестије о шиховом решавању. Међутим, остало je да се Скупштина на следећем заседању изјасни и да да своје мишлење о поставленим питањима (33). СледеЬа Скупштина која je одржана почетном јуна 1834 није се нзјаснила о свим питањима о којима je било речи, изузев о начину прикуплања пореза и о кулучењу. Наиме, у погледу прикупла-

(29) ДА НРС, Varia, KK/XL 89. (30) Исто, КК.'ХХ, 89.

(31) Гавриловић: н. д., 111, 160 —161. (32) ДА НРС, Varia, KK/XL 91.

(33) Тим поводом кнез Милош je говорио: „Договарајте се јошт, докле сге овде, и јавите ми ваше мненије; а после мораће се одредити и особита комисија ко ja he овде седити о истим тачкама мислити, и саветовати се, а при том и остале членове преправљати кое нам ваља Великој скупштини о Ђурђеву дне предложити. Кад се вратите кући, а ви саопштите свему Народу, шта сам овде предлагао и о чему намеравам о Велико ј скупштини са свима говорити; и ви и сав народ имаћете доста времена, донде предомислити се шта ћете ми одговорити; пак ћемо онда покутшти мнениа и кое буде најправие и најбоље, оно ћемо и примити онога се и држати“ (ДА НРС, Varia, iKK/XL 89.