Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДЕЛАТНОСТИ СКУПШТИНА У СРБИЈИ (1815—39)

63

ња пореза питан.е ce поставлало: да ли да се порез покупи на стари начни, тј. посебно харач и линии порез, или да се оба саставе у једно. Скушптяна je одлучила да се за следеће митровданско и ђурђевданско полутоне, данак покупи по старом, а да he се на следећој Велико] скушптини, кад се буду решавала и остала питања, решити « начин прикуплања пореза (34). Међутим, у погледу другог питања Скупштина иије могла да постигне сагласност. Један број посланика желео je да се капетанима кулук плати отсеком у готовом новцу, а други да свака кућа да по једног „посленнка“ своме капетану. Да би се и ово питагье решило, Милош je у писменом одговору предложио Скупштини да се и кулук покупи по старом. При том, кулук je ограничен само на кућне послове, а не као дотада на грађење водеяица, ханова и д/ћана (35). На Скупштини je донета одлука да се изврши поновни попис становништва како би се порез могао правилно распоредити. Одмах после завршене Скупштине кяез Милош je донео два указа о начину прикуплања пореза и о кулучењу, према одлукама које je Скупштииа Донела (36). На Сретењској скупштини 1835, као и на јунској исте године, разматрана су Beh раније поставлена питања, као и нека нова «оја су делимично произилазила из хатшперифа од 1830, 1833 и Устава од 1835. У -беседи одржаној на Сретењској скупштини Милош je поново тражио мшплење скупштине о дайку и кулучењу, истовремено предлажући Скупштини да се ' целокупни данак плаћа у једној суми од 6 талира по глави; данак би се скуплао двапут годишње о Ђурђеву дне и М-итрову дне. У погледу кулука ) Милош je предложио да се плаћање кулука уквне чиновницима и остане „само Правителству на зданијама, која би се градила на обпште народну ползу, пак и за та] кулук да прими плаћу од правительства на свакога човека који раде од јутра до мрака; а друмове и мостове, села међлшобом братски да граде“(37). Предложено je да се забрани заграђивање сеоских шума, као што je то до тада рађено, и да се дозволи коришћење шума не само селацима из тога села него и из других села (38). На ово] Скупштини Милош je такође обавестио учеснике о намери Да донесе Устав, постави Совјет, и донесе кривичне и грађанске законе „кои су се 4 године сачињавали". Тражећи на крају беседе изјашњење од Скупштине, он joj се обраћа: „Све ове моје речи предлажем Вам Bpaho и Господо! и на Ваше проматреније и желим чути и видети од Вас од сваког окружија по особ (подвукла А). К.) јединодушно, сткривено и нелицемерно песмено мненије, јесте ли задоволни с еише поменутим моим установленијама" (39). Йоте године на јунској скупштини, Милош je обавестио учеснике скупштине о новим уредбама «oje je у међувремену донео. Овде нарочито треба истаћи уредбу о стварању исправничества по окрузима уместо окружних судова; о подели Србије на војводства (неколико округа улазило je у састав војводства), одређивање плата и положаја чиновника и друго (40). Поменуте уредбе о којима je Скупштина давала своје мишлење доносиле су се углавном на организацију и учвршћење власти у Србији. Дали развитак je нужно поставио к низ других питања од чијег je решавања завиоила унутрашња

(34) „Новине Србске“, 1334, 2 јуни, Но. 22. (35) Исто, 9 зуни, Но. 23. (36) „Новине Србске“, 1834, 9 јуни, Но. 23. (37) Исто, 1835 , 2 фебруар, Но. 5. (33) Исто.

(39) Исто.

(40) ДА НРС, Varia, НК/XL 93,