Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
ДЕЛАТНОСТИ СКУПШТИНА У СРБИЈИ (1815 —39)
65
знања дошло, да се говори да je народу данак тежак. Господару мора непријатно да буде, слушајући такове гласове, будуЬи да су сасвим беэпутни и неосновани. И по овому Савет и Казпачејство, као оведоци неистинитих глаоова поштојем за најсветлију дужност своју, такове гласове и реч и оповергнути овде пред вама Господо и браћо! као пред представницяма целога Народа Сербскога, и доказати вам да неправо они имају, кои то говоре и гласове такве разносе. Узмимо сравненије нашег данка са данком прочи земал>а, и одма ћемо видити, колико je мален наш данак спрам давања осталих земал>а" (45). Очигледно je да су истицам формалин разлози у цил.у прикривања стварних узрока који су довели до појачаног пореског притиска. У писменом одговору кнезу Милошу, Скупштина je прихватила поменуте уредбе и оградила се од евентуалног пезадовољства које ce појавило у народу (46). Интересантно je навести да je са неким новим уредбама кнез Милош упознао Скупштпну преко Совјета а не непосредно као дотада. Прихватајући ове уредбе, Скупштина пише Совјету: „Данае je доле-потписата св. Спасовска Народна Скупштина преко виоокославног управитељног Савета и примяла уредбе Светлејшега Књаза и Милостивое Господара Нашег. 1. О заведенију фундуса шпитаљског. 2. О посиланију неколико ђака наши ради рудокопне науке у Саксонију. 3. О милостивејшем одобренију Нэегове Светлости у смотренију на зајам давања ране сеосже оскудевајућему на неким местима народу. 4. О томе да се [• . .] свјашченицима бир у време покупи и односе, да народ охатније у цркву иде и светковагье законом непрописаян праздника укине. 5. О укинен-ију плате полпцаима од стране правитељствене и 6. О ухиненију шумара кои ће дужности новопоставл.ајући се сада економ отправљати“ (47). Совјет je писмено обавестио кнеза Милоша о прихватању наведених уредбе од стране Скупштвне (48). 5- Делатност скупштина у стварању и организации централних органа власти такође je била значајна. На једној од првих Скупштина 1815 изабран je Милош Обреновић за „врховног кнеза и правителе народа сербског". На каеннјим скупштинама 1817, 1820, 1827 и 1830 признато je Милошу и његовој породици наследие кнежевско достојанство. Одлука децембарске Скупштвне од 1815 о изберу Милоша за српског кнеза значајна je не само због тога што je њоме дата правка основа Милошевој власти, него много више због тога што je то био први окупштински акт којим je створен један централни орган власти у том периоду. Она уједно представл>а и значајан корак у даљем јачању Милошеве централне власти. После Карађорђевог убиства у другој половини 1817 Скупштина je потврдила Милоша за наследног кнеза. У адреси о признавању наследног кнежевског достојанства коју су потписалн учесници Скупштияе, између осталог, стоји: „Кад благи Бог изволи узети от нас љубезног нашег правитеља и Господара Милоша и претставити у вечно блаженство, тагда яепосредствено да прејемствује овај чин и правленије целог народа нашег најближи сродник од племена више поменутог лубезног нашег Господара Милоша, кога он у особитом свои завешчанију нарече и тако да следује до последњег јего потомства" (49).
(45) ДА НРС, Совјет, 1837, Но. 26. (46) ДА НРС, Совјет, 1837, Но. 267; „Новине Србске“, 1837, 26 јун, Но. 25, (47) ИСТО.
(48) ИСТО.
(49) Споменик САН. XXXI, 151.