Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

64

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

консолидација земле и њен привредни развитак. У том цилу Милош доноси неколяко указа који изгледа нису наишли на д-обар пријем код народа; зато он сазива Скупштину да потврдя донете указе и саопшти нове (41). Међу указима које je Милош саопштио Скупштини треба истаћи указ о усавршавању села. У Србији у то време села су била веома раштркана, осим тога куће У једном селу правлене су далеко једна од друге што je представлало тешкоЪу повезивања села и селака у оквиру јед-ног села. Због удалености сеоских кућа постонала je широка могућност заграђивања већих комплекса земле око кућа, услед чега су смањивани пашњаци за испашу стоке, што je представлало објективну тешкоћу >за дали узгој стоке. Други указ односио се на одређивањ е броја свиња које су породице могле држати и места за гајење свиња. Издавање овога указа Милош je правдао следећим речима; „Не видите ли, гди нам свиње све земле наше прерише, испусте и утрине наше упропастише и тако прочу стоку сасвим утзманише? Камо ливада, да ји од желе очима видиш, да сена себи на њој за другу стоку приуготовит коју нису свин>е прериле и исквариле? [. ..]“ (42). Екстензивна землорадња и ниоки приноси, који су у то време били редовна појава, нужно су наметали интензивније и савременије обрађивање земле; зато je Милош предложио Скупштини да се уведу „економически чиновници" који ће бити распоређени по окрузима, срезовима и селима. Они би упућивали народ на савременије обрађивање земле (43). На Скупштини je било речи о трговини живом стоком, нарочито овињама. Трговина стоком у то време била je масовна. Велики број селака бавио се трговином, продајући чеото стоку на кредит страним трговцима. Већи број сятних сточних трговаца у то време je пропао делом због яаведеног разлога, а делом због конкуренције старешина трговаца а у првом реду самог кнеза Милоша који je стварно имао монопол трговине са овињама. Милош je указом ограничои трговину и дозволио трговину само оним трговцима ко ји се разумеју у трговину и имају доволно капитала, с тим да и они не смеју давати стоку страним трговцима док не добију новац (44). На Скупштини je било речи и о другим питањима, као што су; школовање младића у војним школама, забрана ношења малих пушака, плаћање пореза и др. Међутим, најважније питање о. коме je кнез Милош тражио да се скупштина нзјасни било je питање „тежине данка“. Изгледа да je народу порез од 6 талира годншње падао доста тешко, нарочито кад се узме у обзир ниска продуктивност рада и невођење рачуна приликом разрезивања пореза о количини и квалитету землишта. Наравно да je то изазвало незадоволство народа о коме je Милош на Скупштини говорио. Колико се ово питање озбилно поставлало видимо и по писменој представци Совјета и Казначејства Скупштини у којој су поименично изнети сви расходи које je требало покриви од пореза. Совјет и Казначејство у пиоменој представци скупштини истичу; „Чули смо како je светломе Књазу до

(41) Да донети укази нису наишли на добар при) ем код народа видимо из писма ко je je Милош упутпо пуковнику Јованчи Спасићу, команданту Подршьскосавског војводства: „Намеравајући о предстојећој скупштини разговарати се, шопе Милош како ће најлакше бити привести у дејствие план наш о шорешу села, препоручујемо вама да свуда по коыанди вашој јавите, да се от шорења села донде престане“ (ДА НРС, ЗМП, Крагујевац 6 мај 1837). (42) ДА НРС, Совјет, Но. 277; „Новlше Србске“, 1837, 19 јун. Но. 24. (43) „Новине Србске“, 1837, 19 јуж, Но, 24. (44) „Новине Србске“, 1837, 19 јун, Но, 24.