Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

яомски успех који le Западна Немачка постигла после рата, став политичке страйке на власти и недовол>на заинтересованост широких маса за osai проблем, омогућили су држави да води сасвим посебну политику кота се битно разликује од политике других капиталистичких земаља Западне Европе. Државни утица! на пословање државних поивоедних предузећа у Западној Немачкој своди се на контролу чији je цил> заштита државних интереса као сопственика или делимично сопственика поедузећа. Дожавна поедузећа која уживају монополистички положај, а обавл>ају неку битну јавну службу, као, на пример, ПТТ служба, налазе се под административном управом надлежног министарства од којих примату директиве у последу инвестирања, тарифа, финансискот пословања, итд. Друга предузећа, која на тржишту сусрећу конкуоенцију приватног сектора, уживају потпуну слободу делања. Предузећа v којима дожава учествује једним делом акциског капитала ни у чему се не разликује у своме пословаљу од сличних поедузећа у приратним рукама. Утицај држаае се своди само на заштиту сопствених финансиских интереса. Италијанска државна привоедна предузећа cv подељена у три трупе. Прву чине аутономна предузећа или државни монопол. Ова предузеји имају финаноиску аутономију у веЕем или мањем обиму, али у правкой погледУ она немају статус привоедног предузећа јер им држава није признала положат правног лица. Приходи и расход« ових поедузећа приказују се као део државног бутета и немат'у неки већи/ зкачај по руковођење предузећима ове трупе. Другу rpvny чине предузећа кота спадају под компетенцију административнатериторијалних јединица. Ова су предузећа у истом одтосу према администратт#но-територијалној јединипи као аутономна предузећа националног значаја преиа држави. Делатност предузећа ове трупе те концентрхсана на задовол>авање коиуналяих потреба као што су електричне енергије, гас. вода, јавни комунални тршс,порт и слично. Трећу, најинтересантнију трупу, чине пред/зећа која HMaiy облик акционерских предузећа и у котима држава има делимшног учешћа. Поедузећа треће трупе имају положат правног лица. Држава прекг ших врши так утицај на индустриски и трговински развој земље. Учешће држаае у акциском капиталу je различитеНије обавезно да то учешће буде преко ЗО'/о. Према важности производње и величини пронзводног капацитета држава одаеђује средства кота улаже у предузеће. Ангажовање италијанске лржаве v ову врагу предузећа после рата je толико пора, ело да je управна власт морала основами посебан оесор, министерство државних привредних предузећа. Ради лакшег руковођења привредним предузеЕима у котима држава има интересе, извршена je даља подела у дат трупа. Свака ова трупа контролише одређени број поедузећа v којима држааа учествује уписом акциског капитала. Г рупа представл.а посебну финансиску ортанизацију. Политика инвестиратьа, цена, надница, итд., зависи од привоедног предузећа и од централне управе трупе. Влада нема, са формалне тачке гледишга, права да се меша у пословну политику предузећа. Она утиче на ту политику посоедно поеко поедставннка кога шаље на годишњу скупштину предузећа, као и сваки други акционер. Исто тако држави припада право контроле биланса вредузећа и трупе, као и код свих осталих акцнонар-