Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

85

оких предузећа. Министар подноси сваке године Парламенту извештај о стању у свакој од пег трупа. Парламент има само начелну контролу над радом ових трупа. Белгиски систем се одликује врло великом контролом државних органа над издацима државних привредних предузећа. За извесна предузећа предвиђено ie и мешање упразке власти v унутрахпњу организацш'у предузећа. Контрола се врши преко ресорних мпнистарстава. Предузеће чити ie оснивач општина или срез, иако у административном погледу потпадају под финансиску контролу оснивача, налазе се у исто воеме и под контролом државе, мада посредно, преко нижих управних органа. Предрачуни прихода и расхода се подносе на одобрење било ресорном министру, било Парламенту. Држава ie заступлена v поедузећима представником у управном одбору. Државна предузећа у Аустрији имају Фактички монопол у многим гранама. За разлнку од белгиског система, аустриска државна поивредна предузећа ужива]'у далеко веЕу слободу у пословању. Финансиски и инвестидиони планови предузећа не долазе одозго. ЕЬих поставлају сама поедузећа, одиосно шихови управни одбори. Држава контролише планове путем специталног. контролног савета. али сам састав савета указује на то да je утицај државе далеко блажи но у Белгији. Савет се састрји од чланова Koie именује ресорни министар, али ie он обавезан да именује представнике индустриских предузећа која представлају најјаче купце тог државног предузећа. На тај начин се ублажују утипаји државних органа који имају по природи ствари тенденцију административное посматрања економских и организационих проблема предузеЪа. Поедузећа која имају или могу да обезбеде финавсиска средства нису обавезна да приме поепоруке владе. Независност предузећа V овом погледу види се и из чињенице да je 68% инвестиција уложених v периоду од 1945—1957 по(зеклом из добити самих предузећа, 4% je дала држава, док су осталих 28% добијеци из иностраних извооа. Разумливо je да постоте известан боој поедузећа која раде са дефицитом, као нормалном појавом у пословању. Она се субвениионирају из буцета, али су зато под већим утицајем управних органа државне власти. На полу политике надница држава има одлучујућу оеч. У лога државних привредних прёдцзеНа ц национално / привреди. Из ста тистичких података објавлених v напоед поменутој студији Уједињених нација може се добити доста јасна слика о улози државних привредних поедузећа у нацконалним привредама земала Западне Европе. Државна предузеЬа стварају просечно око 15% националног дохотка, а око 7% активног становништва ie запослено у државним привоедним предузећима свих воста и категорија. Природно je, дакле, што се држава сматра највећим привредником и наИачим послодавцем. Утицај државних привредних предузећа на националну привреду je велики чак и када се излучи полйтички момент, када се то питање посматра само са гледишта економске рачунице. Ако се, пак, узме да су рва предузећа основана да би се преко њих утицало на привреду земле, да би се у што већој мери ©безбедно како се наводи, социјалан мир, може се рећи да данас државна привоедна предузеЕа у Западној Европн. утичу својом величином и економском снагом на ритам и физиономију економског развитка земле.