Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОСНОВНА СОЦИОЛОШКА СХВАТАЊА Л. Ф. ВИЗЕА

7

шко je и дати једиу одредбу која би била јединствена и обухватала обе основне врете процеса. Могла би се, на пример, покушати с оваквом одредбом: процес je мењање друштвене раздал>ине између људи. Но, незгода je у томе што оваква одредба узима као ооновни појам друштвену раздаљину, коју je, опет, тешко одредити без друштвеног процеса. Визе није видео, међугим, да се процес може одреднти на јединствен начин ако се схвати, да тако кажемо, са овоје производне стране, коју и сам Визе увиђа, јер наглашава да je целокупна култура у најширем смыслу прс-извод друштвеяях процеса и јер и друштвену творевину дефинише као њихов производ. Ова одредба je врло проста и она се састој.и управо у јасном утврјјнвању ове производне стране процеса: друштвени процес je, найме, повезано деловање л>уди, тј. произвођење извесних промена у свету, стварање или разаран>е (1). И само спајање и раздвајање нису ништа друго до једна врста повезаног деловања људи. Према томе, спајање и раздвајање нису највнше категорије друштвеног процеса, како то хоће Визе, јер су само подврсте једне нише катеторије повезаног деловања л, уди. Но, join je важније што удаљавање и приближавање нису једине врсте друштвених процеса, како тврди Визе. Ако друштвени процес схватимо као повезано деловање л»уди, онда нам то омогућава да оваквим појмом обухватимо и оку општу садржину друштвеног живота која je, како смо већ (рекли, такође предмет социологије и да процесс разлиКујемо и по њиховој садржинској страни и откријемо законитости везе међу н>има као, на пример, између процеса који чине друштвену (основу и оних који чине надградњу. Схвативши процесс чисто формално, као приблнжавање и удал.авање, Визе je онемогућио себя да обухвати и садржину процеса. На пример, процес материјалне производње, или политички процес, или процес ваопитања, не могу се одредити помоћу приближавања и удал>авања, већ само њиховом садржином, тј. повезаним деловањем л>уди, арстом и обликом л>удског повезаног деловања. Разумљвво je онда зашто Визе не усваја ни историскоматеријалистичко схватагье друштва, пошто се оно не може уклопити у његову социологу схваћену на овакав начин (2). Визеово схватање друштвене творевнне je успелије, jep je заиста тачно да творевину чини скуп друпгтвених процеса кој и представља једао једииство и тако се пздаја од других процеса. Али je Визеова грешка што ово јединство схвата субјективно, тј. што творевином сматра скуп оних процеса које учесници у њнма схватају као јединство. Насупрот томе, творевину треба схватити објективно. Ово једиисгво постоји объективно, па се зато и одражава, више-мање тачно, у субјективним свестима. Стога треба истраживати те објвктивне елементе творе-

(1) Овакву одредбу друштвеног процеса изнели смо у својим „Основима социологије“. (2) Потпуно je зато несхватљиво што неки критичари наших „Основа социологи je“ (проф. Кораћ и д-р. Живковић) налазе везу између ВизеОвог схвататьа социологије и оних застушьених у поменутим нашим „Основима“. IЬима смета што и ми, као и Визе, употребљавамо термин „друштвени процес“ и „друштвена творевина“ и што помоћу ових појмова еистематизуј емо и клаоификуј емо друштвене појаве. Међутим, они не уочавају да ми под овим терминима разумемо сасвим друкчије појыове него што су Визеови, такве појмове који обухватају и садржинску а не само формалну страну друштвених појава, због чега нам je и могуће да обухватимо све оне појаве које су од нарочите важности за историскоматеријалистичко схватање социологије, што за Визеа, као што смо видели, није могуће. При том треба истаћи да поменутс термине није прояашао Визе, jep су они били употребљени и далеко пре њега, a употребльавао их je и Маркс (који говори о процееу производите као о главном друштвеном процееу), као што их употребљава и сам кригичар др. Живковић у поменутој критици. Заиста je немогуће схватити у чему се састоји наша грешка и какве везе има између Визеових и наших схватања.