Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вине. Визе, додуше, помиње и ове објективне елементе и утврђује да субъективна слика о творевини никад не одгозара потпуно њеној објективној стварности али то није довољно. Најзад, формула анализе друштвених процеса коју Визе даје У основи je добра, јер заиста постоје два чиниоца који процес одређују: држање људи и объективна ситуација. Али je неприхватљиво његово психолошко објашњење друштвеких процеса са четири друштвене жеље. Оно je сувшпе натегнуто и у извесној мери наивно. Таквих жел>а, пре свега, има несумњиво више. Затим, није јасно iberoßO схвтатање да други психички чиниоци делују само посредно преко ове чети. ри жел=е. Није довол>но јасан ни однос између она два чиниоца којима ce објашњава понашање (найме, урођених особина и стечених искустава), с једне стране, и ове четири жеље, с друге. Укратко, ово je свакако најслабија тачка Визеовог учења о друштвеним процесима. Тако се његово учење о основним друштвеним појмовима може сматрати као неуспело углавном у два смисла: оно не одговара стварности и оно није у складу с основним поставкама самог Визеа, тј. није доследно изведено према захтевима самог његовог система. / 111. Примењујућ« своје основне појмове у разрађивању социолошке грађе. Визе се углавном служи појмовима процеса и творевине, које систематски разрађује, док разда.нину, одкос и простор употребл>ава само као допунске појмове. Визе систематиэира најпре друштвене процесе. Он их разврстава у неколико редова. Најпре, постоје два основна процеса приближавање и удал>аван»е. Потом се ев аки од ових основних процеса дели на главке процесе, тако да постоје главки процеси приближавања и главки процеси удаљавања. Поред њих постоје и мешовити процеси, где има и приближавања и удаљавања. Но, поред ове поделе основних процеса, коју Визе назива вертикалном, постоји и хоризонтална њихова подела, на процесе првог реда, или просте процесе, који се одигравају ван друштвених творевина, и процесе другог реда, сложене процесе, који се одигравају у творевикама. Ако се узму у обзир прости процеси, онда се главни процеси приближавања деле, према стушьу овога, на четири врсте, при чему je четврта врста врло блиска творевини и већ престаје бити процес. То су: приближавање, прилагођавање, изједначавање и сједкњавање. Процеси удаљавања се такође деле на четири врсте: слабљење сједнњавања, разилажење, раздвајање, усамљеност. Слабљење сједнњавања и разилажење Визе назива супротставл.ањем (опозицијом), a раздвајање и усамл>еност борбом. Мешовити процеси се деле на примарке, који постоје између две стране, и најважнијп од њнх јесте утакмица (конкуренција), и секундарне, где постоје три стране, као што су оцрнити некога, отворити неком очи о некоме, « сл. Процесима по правилу претходи додир. Сложене процесе Визе дели према ступњу приближавања и удаљавања и према утицају на односну творевину (њено стварање и разарање). , Процеси приближавања јесу: нзједначавање у творевини, уврштавање у творевину и соцнјализирагье у творевини. Процеси удаљавања јесу: настајање неједнакости у творевини, господарење и потчињеност у творевини, раздвајање и раслојавање у творевини.