Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лице би могло, у случају да je властодавац својим понашањем довео треће лице у заблуду да je посао уредно обављен са агентом, да тужи властодавца или да одбије његов захтев, већ према томе о каквом je правном послу реч. в) Одговорност „undisclosed principal” -а за радње колисионара ван оквира налога. —■ Англо-америчко право чини undisclosed principal-a, односно комитента одговорним према трећем лицу и када agent, односно комисионар прекорачи оквире добијеног налога или неовлашћено иступи. На пример, ако комисионар поверену му робу прода и то учини појављујући се привидно као власник те робе, па потом не преда комитенту 'Примл>ену цену, комитент неће моћи да исту захтева од купца (46). При овоме, англо-америчко право прави раз лику између привидног сништва и привидног права располагања туђом својином. Привидни овлашћеник располагала својином неће моћи да предузме правоваљано неке радње које прицидни власник може. На пример, неће моћи да раополаже својином у сврху намирен>а овојих сопствених’ дугова ('47)7'Ова разлика потиче из саме разлике у природи овлашћења сопственика и пуномоћника. Генералки пуномоћник (менеџер у америчкој пракси) обавезиваће власника свим својим радњама каје опадају у уобичајена у обављању генералног пуномоћства. Ако се пак неко привидно појављује као власник, кривицом правог сопственика, он ће обавезивати правог сопственика свим радњама које нормално спадају у делокруг власника (48). Покушај да ce овај однос објасни са apparent authority (~претпостављено пуномоћство”) je критиковал (49). Потто " “Эмитент (односно undisclosed principal) остаје скривен, односно непознат, он, примећује се, не може трећа лица ни да доведе у положај да поверују да je било коме (у овом случају комисионару) дао какво овлашћење. Отуда, указује се на решење дато у чл. 194 Restatement- а према коме je властодавац одговоран за све радње генералног пуномоћника и када овај дела изван оквира свог овлашћења. Коментар уз овај члан објапгњава ово решење „привидним власништвом”, поричући постојање претпоставл>еног пуномоћства (apparent authority) (50). Правило из чл. 194 даље je развијено у чл. 195 Restatement-a који га примењује на пословно заступништво чинећи undisclosed principal-a, тј. комитента одговорним за радње лица коме je поверио вођење Својих послова и у случају када ово лице ради противно добијеним упутствима, под условом да су такве радње уобичајене у пословима који су му поверени. Ову оитуацију коментар објашњава помоћу inherent agency power (овлашћење које проистиче из самог заступничког одноеа-и Koje

(46)) Види Rabone против Williams-a, 7 Т. R. 360 N (А), 1875 и друге случајеве које найоди Ferson; op. cit., 306, 307, види такође Restatement of Agency, чл. 306 —7.

(47) Види случајеве које цитира Ferson: op. cit., p. 235.

(48) Види Conard: op. cit., p. 385.

(49) Restatement of Agency дефинишу „apparent authority“ у чл. 8 на следећи начин: „Претпостављено пуномоћство je овлашћење да се утиче на правке односе дугог лица путем послова са трећим лицима, под видом пуномоћника (агената) другог лица, ко je проистиче и у сагласности je са изјавама другог лица према лрећим лицима“. Коментар додаје да се под изјавом подразумева свако понашање које може да наведе треће лице у то да верује да je неко пуномоћник, односно агент лица у питању.

(50) Правило je примењена y случају Meisel Trunk Со. против Duncan, 141, Kans. 564.